Криза и скептицизам руше наде у ЕУ
Истраживања су показала да је подршка грађана за чланство Србије у ЕУ пала на око 57 процената. Директорка владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић сматра да та чињеница није изненађујућа, јер је сличан тренд и у земљама у окружењу које су још ближе Унији.
Симић: Власти нису сигурне у то како треба водити друштво Међутим, она је нагласила да најважнији “резервоар” подршке процесу уласка Србије у ЕУ представља 78 одсто грађана који сматрају да реформе треба спроводити и да оне, ипак, нису услов за европске интеграције. Професор ФПН Предраг Симић је мишљења да су резултати истраживања, по коме у Србији опада подршка европским интеграцијама, последица економске кризе и осећања да власти немају јасан дугорочни план како да воде земљу. Симић је казао да грађани улазак у ЕУ не доживљавају као мање пожељан, већ као мање достижан циљ који нема непосредног утицаја на решавање њихових свакодневних проблема. “Грађани заправо изражавају све већи скептицизам у скори улазак и у скори позитиван ефекат приближавања европским интеграцијама”, рекао је Симић и додао да налази да у србском друштву пада подршка и ЕУ и НАТО-у, су “нормална последица генералног пораста песимизма”, који потиче од продужене економске кризе, пораста незапослености и погоршавања стандарда. Тај песимизам, како је објаснио, потиче и “све већег осећања да власти, заправо, нису сигурне у то како треба водити друштво”. “Грађани сматрају да су препуштени сами себи и да ЕУ није довољно учинила, не само за Србију, него, генерално, за европске земље у транзицији, и не виде конкретно због чега је ЕУ, краткорочно, релевантна за Србију и за свакодневни живот грађана Србије”, рекао је Симић. Шта су користи, а шта ограничења у ЕУ? Поред економске криза и свест да Унија није идеално боравиште, већ да и сама има проблеме, јесу разлози због којих пада подршка грађана Србије за улазак земље у ту организацију, мишљења су политички аналитичари Зоран Стојиљковић и Владимир Тодорић. “Криза и кризни контекст и затварање земаља ЕУ за радну снагу мање развијених чланица је нека врста опомене да Унија није идеално боравиште него да има своју прагматичну страну”, рекао је Стојиљковић и додао да би са “митских висина” да ће Србија све проблеме решити у европским интеграцијама требало кренути на едукацију грађана шта су користи, а шта ограничења чланства у тој заједници. Пад спремности грађана да Србија уђе у Унију, према његовим речима, вероватно је проузрокован и свешћу да је са кризом у самој ЕУ опало расположење њених грађана да се границе Уније шире, па је рационални рефлекс грађана Србије “да иду тамо где их не очекују претерано радо или не у догледно време када су суочени са кризом и својим проблемима”. “Пад склоности евроинтеграцијама је и део укупног тренда смањивања поверења у политичке институције што је одраз разочарења грађана ефектима транзиционих промена код нас, али и планетарном кризом која нас је погодила у последње две године, рекао је Стојиљковић. Међутим, како је указао, пад те подршке још увек не значи да надполовична већина грађана не подржава идеју да Србија постане њена чланица, јер је то традиционално определење грађана. Стандард опао у односу на онај од пре пар година Пошто је ЕУ превасходно представљена домаћој јавности као заједница која ће грађанима омогућити бољи животни стандард сигурно је да је економска криза у земљама ЕУ допринела да та организација изгуби на привлачности, посебно јер је квалитет живота у Србији опао у односу на период од пре неколико година када је на власти била мање проевропска влада, сматра директор Центра за нову политику Владимир Тодорић. “Када људи виде да је незапосленост у Шпанији 20 одсто, да Грчка, Португал и Ирска грцају у дуговима сигурно је да се види да тамо не тече мед и млеко, али ситуација је далеко гора у Србији”, казао је Тодорић. Грађани су, према његовим речима, незадовољни и оним што су институције учиниле у циљу уласка земље у ЕУ, а и квалитет живота битно се не мења на путу евроинтеграција.
- Извор
- РТВ
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















