„Делти“ због монопола прети милионска казна

БЕОГРАД - Министарство трговине и Комисија за заштиту конкуренције формирали су радну групу која ће спремити предлог за измену Закона о заштити конкуренције јер се до сада показао као прилично лош. Као пример може послужити случај „Це маркета“, који је купила компанија „Делта“ Мирослава Мишковића јер је Комисија накнадно донела одлуку да не одобрава ову концентрацију у области трговине. Према речима Дијане Марковић - Бајаловић, председника Комисије, „Делта“ је затим поднела тужбу, спор се води пред Врховним судом, али пресуда се, како ствари стоје, не очекује ускоро, пошто на исход чека још око 18.000 предмета које решава само 17 судија. Пресуде се, додаје она, чекају и по две године, па је тако Комисија тек ових ових дана добила позитивно решење по тужби која је против њене одлуке поднета 2005. године.

- „Делта“ је поднела тужбу августа 2006. године, а нама је на одговор стигла у марту ове године. Компанија оспорава да је дошло до недозвољене концентрације и на њима је да докажу да се то није десило. Ако предузеће после куповине контролише 40 одсто тржишта, мора да докаже да и поред тога није доминантно на тржишту. Оцењивали смо и остале критеријуме и очекујемо пресуду у своју корист - каже Марковић-Бајаловић. Она додаје да је „Делта“ искористила ситуацију у време када још није била формирана Комисија, па јој није требало њено одобрење да купи „Це маркет“, мада јој је требало одобрење Министарства трговине према Закону о заштити конкуренције које, такође, није тражила.

Комисија, је према њеним речима, већ поднела прекршајну пријаву против „Делте“, али ју је Прекршајни суд, који се бави и саобраћајним прекршајима, одбацио у првостепеном поступку, са објашњењем да није постојао Закон у тренутку куповине. Бајаловићева, међутим, истиче да је „Делта“ купила акције „Це маркета“ у новембру 2005. године, када је Закон већ увелико био на снази.
- Једна од мањкавости постојећег Закона је и то што прекршајне судије одлучују о овим случајевима, а реч је о великим казнама. У случају „Делте“ то износи од један до десет одсто укупних годишњих прихода целог холдинга. То је огроман износ и прекршајне судије нису спремне да изричу казне у тој висини. Наш предлог је да се у новом закону ови прекршаји воде као привредни преступи и да пређу у надлежност трговинских судова, који су оспособљени за доношење оваквих пресуда. Најбоље би било да Комисија може да изрекне казну, али то према садашњем Уставу није могуће - објашњава наша саговорница.

Иначе, у земљама ЕУ казне за ове прекршаје изриче Европска комисија, а Суд правде доноси коначну одлуку. Слично је и у Македонији, где је промењен Устав, па њихова Комисија такође има право да одреди казну.
- У конкретном случају, ако би Врховни суд донео пресуду у корист Комисије, ово тело, према садашњем Закону, не би имало никакву могућност да „развргне“ концентрацију „Делте“ у области трговине. Законом није предвиђена продаја имовине или акција, већ само новчане казне, од којих потрошачи немају много користи. Зато ће изменама закона, бити предложена продаја имовине или акција - истиче Бајаловић.

ВИШЕ НЕЗАВИСНОСТИ

Изменама закона биће повећан и праг за улазак на тржиште за који ће компаније морати да траже одобрење Комисије, пошто је ово тело досад било претрпано „малим“ случајевима . Биће предложено и да Скупштина Србије даје сагласност на буџет Комисије, а не влада јер је то пракса са свим независним комисијама.