Сведоке убијају, зар не? (Дик Марти и „Хјумен рајтс воч“ не верују властима Косова и Европској унији)

Како се могло и очекивати, усвојена на зимској седници Парлментарне скупштине Савета Европе у Стразбуру резолуција о злочинима албанских сепаратиста Косова дала је нове импулсе дискусијама око тога, ко конкретно одговара за ситуацију у покрајини.
 

Основно је питање сада ко ће се и у ком облику бавити даљом истрагом. Они политичари и институције који сматрају неопходним да се у некаквој мери утврди истина и казне кривци, - позивају да се не ограничава на истрагу цивилно-полицијске мисије Европске уније у Приштини. Њихови опоненти у руководству ЕУ пак сматрају да је такав приступ и једино одговарајући. Због чега – зна се. Управо је мисија Европске уније на Косову у току последње две године фактички заменила све друге међународне структуре у покрајини, почев од ОУН и закључно са хуманитарним и правозаштитним организацијама. Једини изузетак начињен је за НАТО. Међутим, Северноатлантска алијанса по питању Косова (а и не само Косова) наступа солидарно са ЕУ. Уз то се бројност натовских мултинационалних снага КФОР у покрајини константно смањује (најприближнији оријентир, који је утврдио генерални секретар НАТО Андерс Фог Рсмусен је пет хиљада војника).
 

Главне фигуре у материјалима истраге швајцарског правника Дика Мартија, на основу које је и припремљена резолуције ПССЕ, заправо су шефови влада Косова и Албаније – Хашим Тачи и Сали Бериша. (1) И управо је овај последњи имао намеру да у четвртак 27. јануара говори на страсбуршкој трибини. Према расположивим информацијама, он је намеравао не само да изјави како је апсолутно невин, него и да предложи да се даља истрага повери Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу.
 

Међутим, у последњем тренутку долазак Сали Берише у Стразбур био је отказан. Пресс-служба ПССЕ била је шкрта у саопштењу тим поводом. Само је саопштила чињеницу о отказивању доласка додавши да је одговарајућа информација стигла из Тиране 25. јануара. Другим речима, тачно у време дискусија о Косову. И мада су многи у самој Албанији и изван њених граница поспешили да демарш Берише објасне напетом унутарполитичком ситуацијом у земљи, постоје озбиљни разлози да се овакво објашњење тумачи као површно. Пре свега, на линији заиста озбиљне конфронтације владајућих у Албанији демократа и опозиционих социјалиста прошле недеље није се чуло ништа кардинално ново. Осим тога, није у традицији харизматичног, активног и по традицији сигурног у сопствене снаге Берише да пропусти могућност и искористи мађународну трибину за бомбастичне изјаве и уверавања у одлучну приврженост његове земље идеалима евроатлантизма и евроинтеграција. Тако да нам се чини исправнијом верзија да је Сали Бериша, унапред знајући да ће у ПССЕ бити усвојена ригорозна резолуција, одлучио да следи савет сојих западних другова и дистанцира се од учешћа у даљим дискусијама на дату тему, препустивши целу ту ствар Европској унији. Тим пре што се његова идеја о поверавању истраге Хашком трибуналу већ не уклапа у журно израђени у западним центрима моћи план, који је усмерен у правцу монополизације експлозивно опасне истраге, коју би спроводиле снаге Европске уније.
 

На реакцију из Брисела заиста се није дуго чекало. Пресс-служба врховног представника ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон потврдила је намеру Европске уније, Европске комисије и Мисије ЕУ на Косову да и стражи чињенице, садржане у извештају Дика Марија и реузолуцији ПССЕ. „Ми ћемо почети истрагу, уколико нам буду предочени довољни за подношење суду докази о криминалној делатности“ – наводи се у изјави портпарола госпође Ештон, Маје Коцијанчич. Она је саопштила да су одговарајућа питања већ разматрана на нивоу руководства ЕУ, и тамо је одлучено да управо цивилно-полицијска мисија Европске уније у Приштини и јесте „компетентни орган, који треба да спроведе истрагу“. Аналогну информацију обелоданила је и сама Мисија, која је изјавила „да веома озбиљно схвата тврдње, које се садрже у извештају Дика Мартија, који је припремљен за Савет Европе. Мисија ЕУ има потенцијал, искуство и јурисдикцију за логистику судском процесу“ и зато је спремна „да преузме на себе ту одговорност“.
 

Међутим, нису баш сви у свету са ентузијазмом прихватили намеру Европске уније да монополизује даљу истрагу. Пре свега, нико други до лично Дик Марти изражава озбиљне сумње у способност дате институције да истражи злочине. Ових дана у интервју балканским медијима он је директно изјавио: „Не мислим да цивилно-полицијска мисија ЕУ на Косову у оном облику у коме данас делује и у коме је организована, може спровести истрагу“. Марти верује, да је главни проблем у незаштићености сведока: „Ако погледамо на правни систем и међународно правосуђе у региону, видећемо да дате структуре нису у стању да штити сведоке. Сваког пута, када се предмет дотиче високог нивоа (политичког – П.И.), или се тиче одређене хијерархије криминалних структура - добити сведочење постаје не само тешко, него и немогуће. Сведоке и њихове породице застрашују а неке и убијају“. Управо зато Дик Марти апсолутно основано сматра неопходним да се зарад спровођења свестране истраге формира “ad hoc судско-правна структура изван Косова“ (2)
 

Осим тога, треба имати у виду да су структуре ЕУ током последњих две – три године успоставиле толико тесне узајамне везе са косовским властима, окупљеним око Хашима Тачија и Његове Демократске партије Косова, да сама помисао да би Брисел био заинтересован за утврђивање истине о „црној трансплантологији“, трговини људима и другим врстама злочиначке делатности лидера самопроглашене псеудонезависности Косова, изгледа апсурдном.
 

Једна од првих институција, које су се заложиле против предаје истраге злочина на Косову мисији ЕУ у Приштини, и која је подржала закључке Дика Марија, јесте организације „Хјумен рајтс воч“. Она се такође заложила да се у том циљу формира посебни међународни механизам, различит и од ЕУ, и од постојећег Хашког трибунала.
 

У разликама између Европске уније и „Хјумен рајтс воч“ о косовској проблематици постоји једна значајна нијанса. Управо је ова организација била прва, и у суштини једина на тако репрезентативном нивоу, која је одмах на сав глас потврдила податке о „црној трансплантологији“ на Косову, садржаној у књизи бившег главног тужиоца Међународног трибунала за бившу Југославију Карле дел Понте. Још у априлу 2008. године – неколико дана након изласка из штампе књиге дел Понте: „Лов: ја и ратни злочинци“ – „Хјумен рајтс воч“ је упутио поруке Хашиму Тачију и Сали Бериши у којима је затражила од њих да започну истрагу свих оптужби под међународним надзором. Међутим, почетком маја је постало јасно да су обојица лидера игнорисали писма и чак су јавно одбацили наводе бившег главног тужиоца Хашког трибунала као „неосноване“. А Сали Бериша их је чак оначио као „крими-причу у духу Агате Кристи“. Одмах потом један од водећих експерата организација „Хјумен рајтс воч“ Фред Абрахамс је званично потврдио, да сматра информацију која се садржи у књизи Карле дел Понте „озбиљном“ и да она „заслужује поверење“: Појавиле су се озбиљне изјаве, које заслужују поверење, о свирепим злочинима на Косову и Албанији, који су се догађали после рата“. Он је позвао власти Приштине и Тиране да „искажу своју приврженост правосуђу и владавини закона путем спровођења одговарајуће истраге“. При том, по речима Фреда Абрахамса, подаци које у књизи наводи Карла дел Понте о неколико стотина Срба, од којих су узети органи ради продаје на „црном тржишту“ „нису ни приближно потпуни“. (3)
 

Разуме се, да у протеклих скоро три године „Хјумен рајтс воч“ очигледно није повратио поверење ни у Беришу, ни у Тачија, нити пак на све начине подржавану од стране косовско-албанских власти Мисију Европске уније. Према томе, иза предлога дате организације да се створи међународни механизам за истрагу злочина на Косову крије се објективно сазнање о свим околностима злочина. Међутим, да би такав орган био и формиран што је могуће пре, неопходно је да се, као прво, постави одговарајуће питање на највишем међународном нивоу, а као друго – да се представници ЕУ у Приштини лише монополског права на истину у последњој инстанци, коју они журе да дефинитивно присвоје за себе. Решење оба задатка је достојна сфера за улагање напора руске дипломатије.
 

Напомене:
 

[1] https://assembly.coe.int/Mainf.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta11/ERES1782.htm
 

[2] Koha Ditore, 28.01.2011
 

[3] https://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7384679.stm
 

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ – старији научнис арадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор радиостанице «Глас Русије“.