Главни теоретичар космонаутике
Брилијантска глава, говориле су о њему колеге, признајући генијалност овог истакнутог математичара. Без његових прорачуна не би било ни првих балистичких ракета, ни првог сателита, ни лета човека у космос. Рад научника на космичком програму низ година одвијао се у тајности. А у новинама су га условно називали главним теоритичарима космонаутике. Ове године Русија обележава 100-годишњицу од рођења Мстислава Келдиша.
Келдиш је рођен 10. фебруара 1911. године у Риги у професорској породици. Могуће да је зато од детињства имао жељу за науком. Са 20 година завршио је математички факултет Московског универзитета. Са 24 без одбране дисертације стекао је научно звање, а годину дана касније постао професор у струци аеродинамика. И то није било тек тако. 30-их година активно се развијала авијација. Али једна од препрека на путу конструисања брзих летелица била је грозна појава која је добила назив „флатер“. За време експерименталних летова нових огледних авиона неочекивано су настајале нагле вибрације и авион је почињао да се распада у ваздуху. Келдишу је пошло за руком да реши тај проблем.
У Немачкој од 1935. до 1943. године због ових подмуклих вибрација распало се на стотине авиона. А у СССР ни један! Све захваљујући Келдишу. За овај рад научник је 1942. године добио Државну награду.
Најистакнутији допринос академик Келдиш дао је развоју домаће космичке науке и технике. Под његовим руководством од средине 50-их година почеле су да се разрађују теоријске претпоставке избацивања вештачких тела у орбиту, а даље летова на Месец и ка планетама Сунчевог система, говори заменик директора Института М.В. Келдиш Генадиј Боровин.
Све је започело балистичким пројектовањем летова. Затим, када су лансирали ракете и вештачке сателите Земље, природно, прорачунавали су путање лета. А у Институту Келдиша био је направљен балистички ценат у који су стигле мерне информације о сателитима и одређивала се права путања. Ако је било потребно, она се мењала. Вршио се пуни циклус прорачуна путање. Келдиш и његов тим су учествовали у првим лансирањима Земљиних сателита. Затим, наставља научник, 1961. године у космос је полетео први човек, Јуриј Гагарин. Наравно, све ове путање су израчунаване унапред. Много пута су се испробавале у нашем балистичком центру под контролом Келдиша.
Несумњиво успех његовог тима био је лет домаћих летелица на Месец, које су на његову површину пребациле совјетску заставицу и узеле узорке тла. А свет је први пут видео фотографије најближег Земљиног суседа. Са делатношћу Келдиша је везана реализација тако грандиозног пројекта као што је добијање првих панорама са површине Венере помоћу аутоматских станица Венера-9 и Венера-10.
14 година Мстислав Келдиш налазио се на челу Академије наука. Захваљујући њему подршку су добили многи напредни научни правци, на пример генетика и микробиологија. Међу првима је схватио какве могућности за човечанство отвара ласер. А ове разраде многима су се чиниле неперспективним. Келдиш је увек мислио о томе какву практичну корист људима могу да донесу научна истраживања. Треба видети у науци моћ која ће променити свет, говорио је он.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















