Музеј крста

Први у свету музеј крста треба да буде отворен у Русији. Изложба посвећена једном од главних симбола хришћанства који се налази на Соловјетским острвима, на територији Спасо-Преображенског манастира. Ово је једна од малобројних древних хришћанских обитељи на територији Русије, где су се очувале радионице за резбарење крстова.

Основу јединствене изложбе чини преко хиљаду крстова – лични, ћелијски, кућни, крстови-иконе... Главни задатак није само да се исприча историја појединих хришћанских светиња, већ и да се прикаже њихова разноврсност. Сви експонати ће бити реконструкције древних крстова.

Зна се да су многе обитељи руске земље основане управо од крста, а затим су се око њих подизали манастири. Управо тако се и појавила сама Соловјетска обитељ. Преподовни Саватије био је један од првих монаха који су се населили средином 15. века на тада још ненасељеном Соловјецком острву на Северу Русије. Пре него што је основао обитељ, он је подигао на једном од острва крст од белог камена. Ова реликвија низ векова брижљиво је чувана у зидовима манастира. И чак када је 20-их година прошлог века обитељ била затворена и претворена у један од највећих логора за политичке затворенике Русије, крст преподобног Саватија Соловјецког није напустио њене пределе. Први пут он је био одвезен са Соловјетских острва у време Другог светског рата и скоро педесет година чуван је у фондовима московског музеја у Коломенском и никада није излаган. И тек почетком 90-их година прошлог века, када је Соловјетски манастир почео да се препорађа, светиња је била враћена у обитељ. Истина, стање крста није било најбоље. Он је био подељен на неколико делова. Рестаурација реликвије трајала је неколико година и вршили су је соловјетски мајстори крсторесци.

Од 1992. године Соловецки манастир и заштићена територија око њега унети су у списак Светског наслеђа УНЕСКА. Он је велика духовна светиња не само руског народа, већ и читавог европског света, уверен је поглавар руске православне цркве патријарх Кирил.

Соловјецки комплекс је диван споменик који представља апологију руске православне издржљивости и храбрости; истакнути образац манастирског насеља у сруовим условима Северне Европе, одличан пример вере, усресређености и храбрости религиозних заједница касног средњег века. Соловјецка острва су наша руска Голгота, савезно братско гробље, место страдања, упокојења и вечног помена православних. Истрајност у вери благочестивих подвижника 20. века оставило је заувек нама и нашим потомцима примере подвига мучеништва и исповедништва.

Данас у тесној сарадњи РПЦ и државе активно се реализује програм обнове Соловјецке обитељи. Препорађа се живот монаха, реконструишу се објектви разорени су време совјетске власти. Последњих година све више ходочасника из читавог света долази у манастир, не само да ужива у његовом јединственом архитектонском комплексу, већ и да осети живу историју православне вере.