Руски павиљон на венецијанском бијеналу: обнова историјске правде

Кустоси и координатори руског павиљона на највећем павиљону савремене уметности  - Венецијанском бијеналу, које ће бити отворено у јуну, представили су у Москви пројекте одабране за учешће, као и њихове ауторе.

Другог јуна, на дан отварања Руског павиљона, пред публиком ће бити представљени радови једног од упечатљивих представника московског концептуализма Андреја Монастирског и његове групе Колективна дејства. Коментаришући избор управо ове фигуре, познате међу љубитељима савремене уметности, кустос Руског павиљона, немачки професор Борис Гројс приметио је: Не планирамо да епатирамо публику, мамећи је на изложбу техничким фокусима. Желимо да обновимо историјску правду.

Хладни рат је поделио Европу на два дела – сећа се Борис Гројс, говорећи о средини прошлог века. У Русији се није знало шта се дешава на Западу. На Западу нису знали за уметничке процесе у Русији. Тако овај павиљон представља гест предузет у циљу интеграције и синхронизације руске историје уметности са међународном, тврди Борис Гројс. Сада у светској уметности постоји врло модерна пракса: назива се партипативном уметношћу, тачније уметношћу која увлачи велики број учесника и публике у неки дуготрајни процес. Андреј Монастирски почео је да се бави тиме заједно са другим учесницима Колективних дејстава већ од 70-их година! Тако да је за младу генерацију он у извесном смислу важна фигура, и не само у Русији, већ и на Западу. Дела Моностриског су пре догађаји, сижеи, зато је у њиховој презентацији неизбежна документација коај региструје ове догађаје.

Пројекат Руског павиљона у потпуности одговара пароли актуелног Венецијанског бијенала – Илуминејшнс. То у широком смислу означава осветљавање процеса у светској уметности, просветљење у области начина самоизражавања актуалног уметника. Али бијенале није смотра сасвим нових дела, то може бити и ретроспектива. По правилу, национални павиљони се дају једном или двојици уметника, познатим у својој земљи. И на изложбу радова Андреја Монастирског Министарство културе РФ издваја 10 милиона рубаља или 250 хиљада евра. То није највећи део трошкова који ће бити потребни, како самтра координатор Руског павиљона, позната галеристкиња Стела Кесаева.

За сада се израђује концепција Руског павиљона и његова припрема, зато не можемо да кажемо колико ће тачно он коштати. Венеција је непредвидљив град! – узвикује Стела Кесаева.

Сам Руски павиљон, подигнут 1914. по пројекту чувеног руског архитекте Алексеја Шусева, како уверавају организатори, у добром је стању. И први пут од 1993. године, тачније од тренутка обнове учешћа Русије на венецијанском бијеналу, нико од уметника се не жали на то да изглед тог објекта не одговара савременој уметности.