Стабилизациони фонд, емисија и инфлација спашће зону евра

Још један генерални штрајк у Грчкој једанаести је у земљи од тренутка преласка на режим строге штедње. Многи потомци хелена за непуну годину дана успели су да се лише до 20% својих прихода. И на побољшање не треба рачунати. Напротив: влада намерава да још дубље завуче руку у новчаник пореских обвезника.

Али само смањење државних трошкова неће решити проблем, тврде финансијски гуруи из Европског експертског савета. Дугови ће морати да се пролонгирају и реструкуришу. Са њиховим закључцима солидаран је федерални Савез немачких банака. Ситуацију око дгова разматра аналитичар Сергеј Гук, у гостима су експерти – дикретор Економског института, дописни члан РАН Руслан Гринберг и шеф Института за финансијска тржишта и примењену економију Финансијске академије професор Јаков Миркин.

Не стоје боље ни ствари око дужничких проблема у глобалној економији. Свежи прорачуни ММФ сведоче: само у првој половини 2011. године САД, Јапан, ЕУ и други треба да ставе на сто 5,5 трилиона долара на рачун отплате зајмова. При томе на Европу отпада једна пестина означене суме, тачније око једног трилиона. Да ли ће Стари Свет издржати ово оптерећење? Требало би. Мишљење Руслана Гринберга:Проблем је заиста озбиљан, шта да се каже. Али мислим да ће се он решавати до краја: никаквог краја евра неће бити. И Француска, и Немачка морају са да се помире са тим да ће се увећавати стабилизациони фонд.

Европљани, по подацима Европског завода за статистику, помало су запустили своје финансије. До 70 и више процената унутрашњег бруто производа – уз дозвољену норму од 60 – увећале су своју општу задуженост економске локомотиве Немачка и Француска. Добро, за њих можемо да се не бринемо. Али у Италији овај показатељ је око 120%. О проблматичним економијама зоне евра попут грчке и ирске уопште не треба говорити – тамо је ствар катастрофална. Узор дисциплине су само мале земље зоне евра – као што су Луксембург, Словачка или Естонија.

Шта ће се десити ако под окриље стабилизационог фонда пожеле да се свију Португалија и Шпанија?

Професор Јаков Миркин сматра да су претерано оптимистичке или песимистичке прогнозе лоше.

Што се тиче зоне евра, овде неколико механизама ради како би се изгладили, уклонили ризици. Створен је стабилизациони фонд. Друго: сви проблеми код ових земаља осим пољуљаних државних финансија везани су између осталог са немогућношћу емитовања националне валуте ради отплате дуга. Самима су им везане руке. Ова могућност не постоји у зони евра. Постоји Европска централна банка, постоји могућност емисије евра. И задржавања ликвидности поједине земље.

Ако се исправно управља овом сложеном машинеријом, постоје све полуге да се ситауција одржи. И мислим не само на рачун европског стабилизационог фонда, већ и на рачун емисије евра, раста инфлације.