Историја у рукама манипулатора

25. фебруара се навршило 90 година од дана формирања Грузијске ССР. Тог дана бољшевици су уз помоћ Црвене армије свргли мењшевике и успоставили совјетску власт. У последњих 70 година у Грузији уз најактивније учешће руских инжењера и радника била је спроведена индустријализација, створене су читаве индустријске гране. Република је постала једна од најпросперитетнијих територија СССР. Међутим акутелни грузијски парламент је прошлог лета донео одлуку према којој се 25. фебруар у земљи обележава као Дан совјетске окупације.

Односи Русије и Грузије имају богату вековну историју. Прве политичке и културно-економске везе између Грузије и Кијевске Русије успостављене су још у 12. веку. До 17. века односи две православне државе су носили редовни и тесни карактер. Грузијски управитељи су се више пута обраћали Русији са молбама за војну помоћ у борби против Ирана и Турске. А 1782. године цар Ираклиј Други обратио се царици Јекатерини Другој са молбом да узме Грузију под покривитељство Русије. Скоро двадесет година касније Ираклијев наследник замолио је руског цара Павла Првог да припоји Грузију Русији.

Историчари истичу да је придруживање Русији осигурало Грузији војну заштиту и снажан подтицај за економски развој. Политичка трвења унутар Грузије била су превладана, а везе Грузијаца са Русима и другим народима Руске имеперије постале су дубоке и вишестране. И чак и својетски период грузијске историје, без обзира на недостатке режима, не могу се називати црном мрљом. Фактички оне је био наставак вековних односа две земље. После распада СССР и стицања независности, што је донело Грузији економску и социјалну дестабилизацију, многобројне конфликте, Русија јој је пружала помоћ. У том периоду међу земљама деловало је скоро сто међувладиних споразума.

Ипак актуелне грузијске власти цинично прећуткују праву историју односа две државе, покушавајући да забију још један клин међу народима, манипулишу историјским терминима и чињеницама.

Сви добро памте историју и знају како се развијао СССР, истиче генерални директор Института за истраживање конфликтних ситуација Тенгиз Бегишвили.

Али из неког разлога грузијско руководство је заборавило шта се дешавало у односима Грузије са Турском, Ираном, Монголима, Персијцима. Ко све није нападао Грузију. Једино што је сада важно за Саакашвилијев режим јесте иступати против Русије. Тобоже она је окупатор, агресор. И сећају се 1921. године, и чега се све не сећају. Самим тим све више погоршавају односе Русије и Грузије. Уместо да мисли како да обнови односе са Русијом, са Абхазија, са Осетинима, режим се све више и више од тога удаљава. Ништа доброг Грузији то неће донети.

Од сада 25. фебруара у Грузији се спуштају државне заставе на пола копља, проглашава се минут ћутања за жртвама такозване совјетске окупације. Очигледно по замисли аутора ове предтаве, нови меморијални датум треба да одвуче пажњу становника земље од колосалних проблема, које осећају у свакодневном животу. Своје системске грешке у спољној политици, економији, социјалној сфери, званични Тбилиси још једном покушава да отпише на спољног непријатеља – Русију. Међутим независна анкетирања показују: три четвртине Грузијаца жели обнову добросуседских, конструктивних односа са Русијом.