Ручак три императора

1867. године Париз је био место где се одвијала Светска изложба и где су допутовали многобројни гости из читаво света, између осталог и крунисане персоне. Како су говорили савременици, Париз је био препун њихових величанстава и височанстава.

Руски цар Александар Други заједно са синовима Александром и Владимиром стигао је у француску престоницу 16. маја 1867. године. Дочекао их је император Наполеон Трећи. Боравак руског цара у паризу био је обележен не само посетом Светске изложбе и учешћем у разноврсним световним манифестацијама, већ и неуспешним атентатом на цара Александра Другог.

А 7. јуна 1867. године у најпознатијем у то време ресторана Париза, Енглеском кафеу, одржан је састанак који су касније називали Ручак три императора.

У ствари међу учесницима ручка прави император у том тренутку био је руски цар Александар Други. Друштво су му правили руски царевић, наследник престола, који ће ући касније у историју као Александар Трећи, као и пруски краљ Вилхелм Први, који је три године после тог сусрета постао немачки император. Пруског краља на ручку пратио је кнез Ото фон Бизмарк.

Монарски су замолили власника ресторана да их угости таквим јелима које ће они задуго запамтити. Домаћин ресторана је ову жељу испунио. Ручак је припремио чувени Адолф Дјуглере, ученик легендарног кувара Карема.

На менију ручка, сервираног на најраскошнији начин, било је много јела која су представљала славу француске кухиње. Као прво јело су служили чорбу императорке, коју чини пилећи буљон, жуманца и павлака, са кнедлицама од пилећег млевеног меса, са грашком и изнутрицама. Такође гостима је изнета крем-супа од грашка.

Даље на менију је био суфле од пилетине са тартуфима, са венецијанским сосом од белог вина, естрагон сирћета, празилука и крабуљице, као и овчетина са пиреом од пасуља бретонским сосом. Могла је да се проба и пилетина на португалски начин – испечена цела и прекривена пиреом од прадајза, слатке црвене парприке, белог лука, оригана, љуте паприке, бибера, шећера, лимуновог сока, белог вина, пилећег буљона и маслиновог уља. Пиле је било пуњено пиринчем са парадајзом. Затим су изнели топлу паштету од препрелица, лангуста на париски начин са гарнирунгом од парадајза, пуњеним поврћем, као и пржену пачетину на руански начин, пуњену млевеним месом. Гостима су понудили и да пробају птице жутовољке на коктел-сендвичима и плави патлиџан на шпански начин, пуњене срцем патлиџана, парадајзом и шунком, прекривене топљеним сиром гријер. За десерт су изнели сладолед.

Када је започео Први светски рат, то да су и руски цар и немачки кајзер некада седели за истим пријатељским столом није било згодно помињати.