У валутном рату победила је инфлација

Валутне ратове прекинула је инфлација. У контексту рекордног раста цена на намирнице и нафту и гас земље са привредом у развоју донеле су одлуку да напсуте покушаје девалвације националних валута. Тактика које се од почетка придржавала Русија испоставила се перспективнијом.

Још пре месец дана земље у развоју – од Јужне Африке до Бразила – говориле су о неопходности конкурентске девалвације. Тако су оне тежиле да очувају економски раст и да спрече негативне последице од јачања националних валута. Данас о томе нема ни речи. Броба против инфлације, која је уз вредност барела нафте од скоро 120 долара и наглом поскупљењу намирница у првим месецима 2011. коракнула далеко испред, испоставила се као приоритетнији задатак. Говори научни руководилац Високе школе економије РАН Јевгениј Јасин.

Ако инфлација премашује 7-8%, она мора да се смањује. Оптимални ниво инфлације за привреду је око један, два, максимум три одсто. Ако се смањује више, ствара се опасност од дефлације, која је такође негативна појава. Само ако ви истовремено спроводите неке реформе можете себи да дозволите да повећате инфлацију до 4-5%.

Најбржи начин да се обузда инфлација је јачање националне валуте. Управо то су покушавале да избегну многе земље, подижући своје привреде из рушевина кризе. Како би извукле корист из спољне трговине, оне вештачки смањују курс. Логика је проста, и у целини неоспорна: извозници за своју робу добијају страну валуту, а све трошкове праве у локалној. Јефтина локална валута омогућава да се умањи цена робе, значи чини је конкуретнијом на светском тржишту.

То такође доводи до увећања обима извоза, што води до позитивном салду спољнотрговинског баланса и јачању националне привреде. Ипак умањује се обим увоза, што је такође врло корисно. Али то са једне стране. Са друге то је опасно. Русија је то схватила врло добро, зато је одустала од учешћа у сличним играма.

Осим тога, јака, стабилна национална валута доприноси привлачењу страних инвестиција, којих никада није много. Пратећи ту логику, Централна банка РФ спровела је низ одлучних дејстава. Тако је значајно ојачала рубља у ондосу на све водеће светске валуте.

Русија је постала пример за земље са привредом у развоју. У фебруару Перу, Кина, Колумбија и Индонезија такође су се одлучиле на повећање каматне стопе. А министар финансија ЈАР је изнео упозорење да брзо слабљење националне валуте може да убрза инфлацију.

То је подстакло експерте, између осталог агенцију Блумберг, да изјаве да су валутни ратови остали у прошлости. Између осталог, не слажу се сви са таквом радосном перспективом. Председник компаније за експертско консултовање Неокон, економиста Михаил Хазин сматра да је пред нама привремено примирје.

Не, валутни ратови нису престали. Многе земље настављају да спуштају своје валуте. То је везано за банални узрок – смањује се укупна потражња. Тај пад укупне потражње је главни механизам кризе. И док она пада, валутни ратови ће се наставити.

Ситуацију отежава ситуација на Блиском Истоку и у Северној Африци. Непредвидивост догађаја још више надувава цене нафте. А како показује искуство, превише скупа нафта може скупо да кошта како оне у развоју, тако и развијене привреде.