Смеђи марш у прошлост

Како је већ саопштено, 16. марта у главном граду Летоније, Риги, одржана је традиционална поворка ветерана летонског региона Вафен СС, посвећен још једној годишњици његовог формирања. Овај догађај је у стуштини био очекиван. Према примедби неких коментатора, слична окупљања смеђих авета прошлости најстабилније је што данас постоји у Летонији која се поноси својом независношћу. И на актуелну маскараду, можда не би требало обраћати посебну пажњу, да није неких његових одлика. При чему врло узнемиравајућег својства.

Састанци преживелих сарадника хитлеровских џелата и њихових идејних истомишљеника одржавају се у Риги од 1994. године. Прво је овај дан у земљи био обележаван чак као национални празник. Али 2001. године власти су ипак испољиле довољно разума да га искључе из званичних свечаности. Ипак, јучерашње и данашње присталице идеологије нацизма упорно настављају своје мрачне маршеве.

Уочи актуелног незваничног „дана легионара“ становници престонице већ прилично уморни од овог датума одахнули су слободније. Градска скупштина је донела одлуку да забрани још једну поврку бивших есесоваца. Радост је ипак била краткотрајна. Престонички суд одмах је укинуо забрану. Антифашисти су оценили пресуду као фактичку капитулацију Темиде пред неонацистима.

Истакла су се својим изјавама и прва лица државе. Шеф кабинета Валдис Домбровскис изјавио је да за забрану марша градска скупштина није имала основе. Ришка градска скупштина треба да оцени своја дејства и надаље да не поступа тако, дао је примедбу посланицима премијер. О реакцији самих посланика тешко је судити. Зна се да су у сваком случају сви парламентараци блока Национално обједињење сложно учествовали у поворци.

Врло брине чињеница што је међу ученсицима актуелног марша било по оценама посматрача, више младих неонациста него претходних година. Члан президијума међунаородне организације Свет без нацизма која делују у Летонији Дмитриј Кондрашов убеђен је да без озбира на талас неонацизма који је захватио земљу, не треба дизати руке.

Борити се против тога непходно је, зато што, ако се не борите у Летонији, то може поново да се деси у читавом свету. Фашизам са којим се човечанство суочило 40-их година 20. века рођен је у дубокој провинцији. И данас мали провинцијални Балтик испоставио се оном платформом где су почели да извлаче из заборава и глорификују ову прошлост. А то значи да стварају некакву идеолошку платформу за рехабилитацију фашизма убудуће.

На крају једно питање. Уочи актуелног марша власти Летоније су забраниле улазак у земљу посматрачима из антифашистичке организације Ноћна стража, а једног од њених лидера су ухапсили. Сви они, између осталог, грађани су ЕУ, који имају право да се крећу великом Европом без виза и осталих дозвола. Изспада да различити грађани ЕУ имају различите слободе? Да не говоримо већ о слободи за старе и нове нацисте у Летонији. И да ли само у њој?