BASF се придружује „Јужном току“

„Јужни ток“ је обезбедио подршку још једне европске компаније. Пројекту се придружио немачки концерн BASF. Меморандум о међусобном разумевању потписан је у Москви у присуству премијера Русије, Владимира Путина. Заједно с руским Гаспромом, италијанском ENI и француском EDF BASF ће полагати цев по дну Црног мора.

BASF ће добити удео од 15 процената и издвојиће за изградњу око 2 милиона евра. Концерн је добро познат у Русији. На састанку с руководством компаније Владимир Путин је истакао да компаније у земљи ради скоро век и по – од 1874. године. Кћерка-структура BASF - Wintershall – је партнер Гаспрома на другом пројекту „Северни ток“. Овај гасовод се полаже о дну Балтичког мора из руског Виборга до немачког Грајфсвалда. Владимир Путин је истакао учествовање компаније у оба пројекта.

BASF ради врло активно и он је један од водећих инвеститора у руској економији. Ви учествујете у „Северном току“ и јако ми је драго што сте дошли до закључка о томе да је сврсисходно да учествујете у „Јужном току“. Пријатно ми је да истакнем да и руководство Немачке подржава ваше учествоање у „Јужном току“, имам у виду позицију федералног канцелара госпође Меркел.

Председник управног одбора BASF Јирген Хамбрехт на овај пројекат великих размера гледа с великим оптимизмом. „Имамо повод за славље. Данас ступамо у пројекат „Јужни ток“. Врло ми је драго што могу да потпишем овај документ,“ истакао је он.

Рокови за увођење у рад „Јужног тока“ одавно су дефинисани. Експлоатација првог крака гасовода започеће 30. децембра 2015. године. Пуне капацитете „Јужни ток“ ће освојити 2018. године. Цевовод ће у Европу преносити 63 милијарди кубних метара гаса годишње.

Русија остаје поуздан испоручилац гаса у Европу већ неколико деценија. И прикључивање светског хемијског гиганта BASF руском пројекту је још један доказ за то, - истакао је Путин.

Овај догађај је озбиљан и веома важан, ако се имају у виду процеси, који се данас дешавају на међународним енергетским тржиштима. То је знак стабилности.

„Јужни ток“ ће гарантовати стабилно енергетско снабдевање многих европских земаља. Од Новоросијска гасовод ће ићи по дну Црног мора до бугарске Варне. Постоји и алтернативна варијанта с излазом у Румунији. Даље ће цев водити у Србију, Мађарску и Словенију, а други крак – у Грчку и Италију. С овим земаљама Русија је већ потписала међувладине споразуме о изградњи дела цевовода, који ће ићи копном.