Русија и Норвешка поделили Арктик
Стављена је тачка на дугогодишњи спор Русије и Норвешке о припадности огромних морских простора Арктика. Државна дума ратификовала је историјски уговор о томе, норвешки парламент је учини то раније. Документ не само да разграничава територије, већ и укида мораторијум на освајање нафтних и гасних налазишта арктичког епиконтиненталног појаса, а такође омогућава сарадњу у области рибарства.
Спор о томе коме припадају богатства арктичких мора помрачио је односе две земље за читаве четири деценије. Стране су делиле територију од отприлике 175 хиљада квадратних километара мора, подсетио је председник комитета Државне думе за међународне послове Константин Косачов.
Споразум Русије и Норвешке на раграничењу морског простора има дугу историју. Преговори су протицали у разним форматима, укључујући строго конфронтационе од средине 70-их година. Нерешеност овог проблема довела је до наглог увећања војне конфронтације и мал те не до директног оружаног сукоба СССР и Норвешке. 1975-76. године склопљени су привремени прелазни споразуми о спорном региону, који су омогућили удаљавање од војне конфронтације, али нису решили многа питања у суштини.
Гордијев чвор је био пресечен прошле године. Москва и Осло су потписали споразум о разграничењу у Баренцовом мору и Северном Леденом океану. Земље су поделиле спорну зону скоро на пола, мада су морале да учине уступке. Али није могло да се одуговлачи са решавањем питања, истиче Константин Косачов. Последњих година Арктик, осим Русије и Норвешке, постао је објекат перманентног интересовања Канаде, САД, Данске, Француске, Немачке, Кине и других земаља. Оне су спремне да започну борбу за контролу над нафтом и гасом арктичког епиконтиненталног појаса, приметио је Константин Косачов. Споразум омогућава да се уведе ред у том питању.
Од пет арктичких држава четири, укључујући Норвешку, улазе у НАТО. Наћи се насамо са низом држава које обједињује заједнички став, било би врло неповољан сценарио.
Документ омогућава не само да се разграниче територије две земље, већ и да се укине 30-годишњи мораторијум на освајање нафтних и гасних налазишта арктичког епиконтиненталног појаса, који је пре тога био заврзнут по узајамном споразуму, говори парламентарац.
Реч је пре свега о јужном делу епиконтиненталног појаса, који је врло богат нафтом и гасом. Овде је концентрисано око 13% неистражених светских резерви нафте и 30 гаса. Према споразума свака страна добија право да сама осваја ове ресурсе, изузев оних налазишта која се налазе на линији разграничења. Тамо је предвиђен заједнички механизам експлуатације. По оцени стручњака, сада од 7 истражених налазишта, шест се налази на руској територији. Седмо делимично на руској, делимично на норвешкој. Тако да са те тачке гледишта споразум у потпуности одговара руским националним интересима.
У целини, истичу експерти, документ одговара интересима Русије и има узајамно корисни карактер. При томе, подвукао је Константин Косачов, у случају очигледних кршења, владе имају пуно право да предузму контрамере.
- Извор
- Голос России, © Коллаж «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















