Када ће престати земљотреси!

Научници тврде да се у последњих 16 година Русија налази у раздобљу сеизмолошке активизације. У том периоду у границама земље догодило се најмање 15 јачих земљотреса, који су изазвали људске жртве и значајну материјалну штету. Картирање сеизмичке опасности показује, да се у потенцијалној зони земљотреса налази чак 50 процената територије земље. Међу најразорнијим земљотресима који су се догодили на територији Русије су Ссикотански 1994., Нефтегорски 1995., Кроначки 1997., Алтајски и Калињинградски 2004. Тужан догађај из августа 2007. године је и снажни земљотрес на југозападној обали Сахалкина, који је разорио Неваљску. Жариште земљотреса налазило се на дубини од свега 7 километара од морског дна и изазвао је цунами који је регистровао јапански систем за сеизмички мониторинг. На срећу, талас цунами није био висок – свега 20 центиметара. Као на електричној столици живе Курилска острва и Камчатка – њих тресе систематски. “Низ земљотреса који се понављају на једном месту свакако је у међусобној повезаности и говори о једном те истом процесу” – казе професор Института океанологије Руске академије наука Јевгениј Куликов. Он је појаснио да је такозвани “ватрени прстен”, чији део “качи” Курилска острва, представља зону где се додирују океанска и копнена плоча. Океанска плоча се креће брзином од 6 центиметара годишње, налеззе на Куриле и ствара притисак у плочама. На неким местима тектонска плоча се ломи и на океанском дну се појављују испупчења. Тако је било и тако це бити, промени тог вечитог закона природе људске могућности нису дорасле. “Далеки Исток је свакако захваћен таласом повецане сеизмичке активности и да би се она смањила биће потребно најмање двадесетак година, - сматра заменик директора Института за физику Земље Руске академије наука, професор Јевгениј Рогозин. Пошто је 16 година већ позади, могли би смо казати да це земљотреси у тој зони бити настављени још пет година”. Научник наглашава, да је то претпоставка, јер за категоричку тврдњу на жалост нема ни инструменталних посматрања која се на Земљи врше тек 150 година. Историја земљотреса показује да се у блиским регионима велики земљотреси догађају скоро истовремено. Потом наступају прилично дуготрајна затишја. Палеосеизмолошка метода коју примењују Научници омогућава да се говори о томе да се у одређеном региону акумулира велика количина унутарземљине енергије која мора да се ослободи, па се ослобађа у виду сеизмолошких осцилација. “То је скопчано са конвективним појавама у мантији, у дубини диференцијације материје и мноштва других ствари, - појашњава Јевгениј Рогоззин. “Енергија се акумулира на површинским структурама, премашује критичну тачку, након чега и долази до серије земљотреса у краћим временским интервалима. Испољивши се у одређеној мери, процес сеизмоактивизације се завршава и почиње акумулирање енергије до следећег испољавања”. Фигуративно речено, подземне сеизмолошке снаге делују по принципу аутомата Каласњикова који пуца док има метака.