Одбрамбена мисија или ракетни сафари?

У уторак, 29. марта, одржана су два важна међународна сусрета посвећена ситуацији у Либији. У Лондону ово питање је било главно на дневном реду конференције уз учешће представника 40 држава, укључујући свих 28 земаља чланица НАТО-а. А неколико сати пре тога у Бриселу на заседању Савета Русија-НАТО либијску тему размотрили су стални представници алијансе и Русије. Како у процесу припреме оба форума, тако и у току њиховог одржавања испоставило се да код учесника западне коалиције нема слоге поводом циљева и карактера војних дејстава у Либији.

Уочи лондонске конференције у саопштењу МИП Велике Британије подвлачило се да ће једна од главних тема форума бити то да он покаже јединство ставова међународне заједнице на решавању либијског проблема. По свему судећи, ограду на рачун јединства организатори конференције нису дали тек тако. Учесници сусрета, како је саопштио после њега шеф биртанске дипломатије Вилијам Хејг, достигли су сагласност по питањима формирања специјалне контакт-групе за Либију, пооштравања санкција против Либије, а такође наставка, по Хејговим речима, војне операције на територији ове земље све док циљеви коалиције не буду достигнути. Али даље се отварају питања – против кога су санкције, каква коалција, који циљеви?

Како је већ саопштено, одлука о предаји потпуне команде војном операцијом у Либији НАТО-у била је донета после бурних шестодневних спорова. По речима британског Фаненшл Тајмса, неслагања у НАТО-у су била најозбиљнија од 2003. године, када су америчко-британске трупе упале и Ирак. Између осталог, преласку команде са САД алијанси успротивио се Никола Саркози. Француска, као што се зна, прва је бомбардовала либијске циљеве и рачунала је да свира у тој операцији прву виолину. Са друге стра,е против војних дејстава иступили су Турска и Немачка, којима су се придружиле и такве послушне новајлије алијансе као што су Пољска и Бугарска.

Зелено светло за предају операције у руке НАТО-а требало је да да и лондонски састанак. Ипак, како се сазнало, овај процес одложен је за 24 сата. О узроцима се не говори. Између осталог, они леже на површини. По мишљењу директора немачког Института за спољну политику Фолкера Пертеса, коалиција до данас нема јасан циљ у Либији. На пример, захтев да се уклони Гадафијев режим политички за њих је оправдан, али за то не постоји маднат УН. Нема ни стратегије изласка из операције. На заседању Савета Русија-НАТО одржаном у Бриселу, стални представник Русије Дмитриј Рогозин позвао је алијансу да се однесе према испуњавању резолуције УН о Либији без претераног стваралаштва. Јер дати документ предвиђа само мере на заштити цивила. Управо на овај аспект скреће посебну пажњу министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.

Резолуција поставља као једини циљ увођења такозване зоне забрањене за летове  заштиту цивилног становништва. Она при томе даје свим земљама које желе да осигуравају режим оваквих зона врло озбиљна овлашћења, која су практично неограничена. Али уз сву неограниченост ових овлашћења, она су потчињена једном једином циљу – такозваној одбрани цивила, а не учешћу у грађанском рату на нечијој страни. Мешање коалиције у суштини у унутрашњи грађански рат није дозволио СБ УН.

У ствари, како се другачије до као мешање у либијски грађански рат могу назвати ракетни напади на војну технику владиних трупа у Либији? Јер тенкови не могу да лете, тако да они не крше режим зоне забрањене за летове. Исто као ни либијски бродови, које гађа са ратних бродова 6. флота САД. Према саопштењима медија, у ноћи између уторка и среде, 30. марта били су нанети ракетни удари на резиденцију Моамера Гадафија у Триполију. Између осталог, све више експерата види као главни циљ операције његово уклањање с власти по сваку цену. Домаћин Беле куће Барак Обама умирио је сународнике изјавом да ће тај процес трајати извесно време. Не претвара ли се мисија одбране либијског становништва у ракетни ловачки сафари на њеног лидера?