За Либију се пише косовски сценарио

На расправама у сенатском комитету за послове оружаних снага Конгреса САД Врховни командант Уједињених оружаних снага НАТО-а у Европи, амерички адмирал Џејмс Ставридис изјавио је да Северноатлантска алијанса разматра питање размештања мултинационалног контигента у Либији. Они ће деловати под окриљем НАТО-а – попут они који су деловали у Босни и Херцеговини и на Косову. Мишљење коментатора Петра Искендерова.

Запад више не сматра побуњенике одлучујућим средством за свргавање Гадафија због два основна разлога. Први се састоји у очигледној слабости и разједињености побуњеничких одреда. На други разлог указао је сам адмирал Ставридис, који је саопштио сенаторима да су се међу побуњеницима у Либији појавили терористи Ал-Каиде и борци проиранског покрета Хизбала. Индиректно дату информацију признао је у интервјуу за ТВ компанију Ен Би Си председник САД Барак Обама. Он је подвукао да се не сме тврдти да међу побуњеницима нема оних који су расположени непријатељски у односу према САД и нашим интересима.

Ипак намера САД и НАТО да пусте операцију у Либији косовским путем везана је не само за стање ствари у табору локалне опозиције. Размештање мултинационалног контигента на дугорочној основи под окриљем Северноатлантске алијансе омогућиће Бриселу да заобиће једина ограничења која је поставио за операцију у Либији СБ УН. У резолуцији 1973 говори се о многућности примене свих неопходних мера против режима Гадафија, изузев окупације. Пребацивање актуелне ваздушне операције у раван мултинационалне мисије у пракси ће значити, како показује пример Косова – управо копнену окупацију, мада под миротворачким паролама. Осим Балкана, слични сценарио су САД, Велика Британија и друге западне државе реализовале и у Авганистану и Ираку – подсетио је у разговору за Глас Русије експерт института за славистику РАН Александар Карасјов.

У принципу, разматрање проблема на СБ УН треба да наше такву одлуку која би задовољавала међународну јавност, и истовремено све заинтересоване стране. Ипак у последње време пракса показује да су западне државе научиле да заобилазе формална ограничења која им налаже Повеља УН и одлуке њиховог СБ. Тобоже хуманитарна војно-ваздушна агресија НАТО-а против Југославије 1999. године завршена је доласком на Косово неколико десетина хиљада НАТО војника и размештањем једне од највећих америчких војних база Камп Бондстил. Слични сценарио САД и НАТО могу да понове у Либији.

О главном циљу акције САД у Либији већ је говорио председник Обама. Иступајући на Универзитету националне одбране у Вашингтону он је обећао: Никада се нећу колебати да применим нашу војну силу хитно, одлучно и на једностраној основи када буде потребно да се заштити наш народ, наша домовина, наши савезници и наши насушни интереси. Експерт америчког Центра за стратешка и међународна истраживања Стивен Фленеган, коментаришући изјаву Обаме о Либији подвукао је да она подсећа на говор председника Клинтона са којим је он иступао поводом косовске кризе, објашњавајући узрок војне операције НАТО-а у Југославији. Према речима Фленегана, оба председника су подвукли неопходност заштите америчких насушних и других интереса и вреднсоти, који су у опасности...

Само какве везе са свим тим имају хуманитарни циљеви и интереси либијског народа о којима су говорили аутори резолуције СБ УН бр. 1973?