На путу ка заједничком систему ПРО

Русија предлаже НАТО-у формирање Центра за размену података радара ради праћења лансирања балистичких ракета. Ово би било први практичан корак на путу зближавања ставова Москве и Брисела у изградњи заједничког европског система ПРО, сматра члан президијума Друштвеног савета у Министарству одбране Русије Игор Коротченко.

Први практични корак очигледно јесте формирање Центра за размену података са радара између Русије и НАТО-а ради праћења лансирања балистичких ракета. Није тешко да се он направи. Русија има добар систем упозоравања о ракетном нападу. Ми можемо ове информације са терминала да шаљемо, рецимо, у штаб Уједињених оружаних снага НАТО-а за Еворпу у белгијском Монсу. Али то је тек прва фаза. Даље је неопходно формирати орган који би могао да процењује ракетне опасности. Тачније да одређује ко може да изврши ракетни напад на Европу? Данас у изјавама Северноатлантске алијансе о земљама које представљају могућу опасност нема никакве детаљизације. НАТО говори о 20 потенцијално опасних држава. Од њих су конкретно наведени само Иран и Северна Кореја. Где је још оних 18 земаља које могу да гађају Европу?

Русија може да преузме на себе у оквиру ЕвроПРО одговорност за безбеднсот Украјине, Белорусије и других земаља ЗНД, сматра војни експерт. И самим тим да гарантује да ни једна ракета, између осталог, како се плаши НАТО, из Ирана, неће погодити циљ на територији ових држава, говори Игор Коротченко.

У оквиру реализације програма ЕвроПРО необично је важно узети у обзир интересе заштите од могућих ракетних опасности не само Западне Европе, већ и таквих земаља ЗНД као што су Украјина, Белорусија, Казахстан, Јерменија и других. Ми знамо да Минск сада активно јача своје капацитете у систему ПВО-ПРО. Кијев се нажалост налази на периферији овог процеса. Преговори између Украјине и Русије могу дати реалне резултате, за разлику од оних које Кијев води са Бриселом. Тамо има више политичког пи-ара и мало конкретних мера. Украјина би могла да се преоружа на руске системе С-300, који су данас последње достигнуће у области система ПВО и нестратешке ПРО. Између осталог, да истакнем да је већ достигнут споразум о томе да ће системи С-300 стићи у Казахстан. Неопходно је ојачати противракетни штит изнад Јерменије. Ради тога треба јој дати у дугорочни лизинг руске комплексе. Тако се може изградити јединствени систем земаља ЗНД у зони одговорости Русије у оквиру секторалне ПРО.

Руски стручњак је подвукао да је Москва пристала да учествује у стварању ракетног штита за Бриселом под равноправним усливима. Пре свега реч је о изградњи управо секторалне ПРО. Њена суштина је у томе да системи ПРО сваке земље одговарају за свој део и покривају једни друге. Русија преузима на себе обавезе да обара све ракете усмерене на Еворпу и САД, чији лет протиче изнад њене зоне одговорности. Са своје стране НАТО се обавезује да чини то исто изнад свог ваздушног простора, ако су ракете усмерене у страну Русије. Између осталог, у одбијању потенцијалне опаснсоти од стране Ирана и Северне Кореје, без Москве се не може. Путање иранских ракета теоријски пролазе преко територије Русије. Једном речи, без укључивања Русије од самог почетка у процес планирања и доношења одлука у погледу ЕвроПРО уопште је немогуће говорити о њеном свеобухватном еворпском карактеру, поузданости и ефективност, сматра Игор Коротченко. У Лисабону Москва и Брисел су учинили само декларативни корак ка томе да изведу односе са стратешки ниво. Сада је ствар на реализацији одлука донетих на самиту, тачније реалној сарадњи у ПРО.