Недељу дана пре лета

Недељу дана пре лета – тако се назива московска уметничка изложба, посвећена историјском догађају – првом човековом лету у космос. Она је отворена заиста недељу дана пре 12. априла: тог дана пре 50 година први космонаут планете, Рус Јуриј Гагарин је направио један друг око Земље.

Симболика се може видети у томе да је на изложби која представља педесетогодишњи пут космонаутике представљено 50 слика! А ако се вратимо називу изложбе – Недељу дана пре лета, она симболише вечиту тежњу човека за космосом, представе о Васиони које су се појављивале код уметника много пре реалног пробоја у космички бездан. Између осталог, и сада, када је пут у орбиту постао мал те не обична појава, савремени актуални уметници са задовољством се окрећу теми космоса, признао је у интервјуу за Глас Русије историчар уметнсоти и координатор пројекта Дмиртиј Буткевич.

У процесу одабира експоната, каже експерт, слике су поређане у једну строгу линију. То је романтични однос према космосу у првим деценијама 20. века. Затим совјетски стил плаката, космос као обичан посао. Даље дела нонконформиста 60-их година и савремена актуална уметност, која представља огорман комплекс: од ироничног односа према сижеу до исте те романтике.

Органзатори изложбе сматрају да се сликом која симболише прелаз ка савременој перцепцији космоса може сматрати платно Сергеј аШутова Дечак на лопти. Сликар је преосмислио лик јунака филозофске бајке Сент-Егзиперија: Малог принца, који је живео на маленој планети, он је представио у лику совјетског ученика за којег је космос такође родна стихија. Контраст таквом доживљају космоса чини слика Сергеја Ишева Гледање на звезде. За оне који су представљени на овом платну космос остаје и даље загонетан и непознат: људи гледају у небо као да се питају шта је тамо?

Изложба Недељу дана пре лета има и документарни одсек. О једном од његових експоната говори за Глас Русије Валерија Галај, унука марка Галака, чувеног пробног пилота, научника који је учествовао у припреми првог одреда космонаута за лет.

Валерија представља траку за рукав „број један“ која је служила као својеврсна пропусница у лансирни бункер – тачније на старт. На њој је датум: 12. април 1961. године, као и питписи Јурија Гагарина и главних инжењера космичке технике. Чак у музеју космонаутике таквог експоната нема, тврди Валериј Галај.

Некада, још за једно 50 година, такав вредан раритет може да постане, на пример, руски документарни филм О 108 минута Јурија Гагарина, који је понела са собом руско-америчка посада брода Гагарин. Он је стартовао 5. априла са космодрома Бајконур. О томе што је видео Гагарин у космосу говори и филм британског режисера Криса Рајлија Прва орбита, чија ће се премијера одржати на популарном видеохостингу Јутјуб на дан историјског старта 12. априла. У европским престоницама – Бриселу, Бечу, у сто градића САД Гагарину ће бити посвећене изложбе, фестивали. И чак музичке вечери Јурија, које су постале традиција у америчком Центру за управљање космичким летовима у Хјустону. У Великој Британији кулминација свечансоти ће бити откривање споменика Јурију Гагарину у центру Лондона у јулу ове године. Свет са топлотом и поштовањем обележава 50-годишњи јубилеј првог човековог лета у космос.