Руске сезоне 21. века: са именом Сергеја Дјагиљева

Штафету Руских сезона 21. века од Париза је преузео Лондон. 12. априла фестивал који представља седам балета направљених пре сто година за Руске сезоне чувеног имперсатрија Сергеја Дјагиљева, отворен је на сцени лондонског Колизеум-театра.

Руске сезоне 21. века су меморијални пројекат који је иницирао чувени руски балетан Андрис Лиепа. Заједно са актуалним звездама руског балета он се врло озбиљно бави обновом представа које су својевремено настале по наруџбини Дјагиљева. И музика, и сценографија, и кореографија – све је специјално прављено за дјагиљевску антрепризу, у којој су блистали тако истакнути балетани као што је Вацлав Нижински. Ремек-дела која је подарила свету ова руска трупа, како се испоставило, нимало нису застарела. Париз, одакле је и кренула светска слава балетске трупе Дјагиљева, ове године је трећи пут са препуним салама дочекивао Руске сезоне 21. века. Руси су довезли хитове репертоара – Петрушку, Шопениану и Половецке игре. Лондон ће видети још шири програом: осим светских познатих балета Жар-птица, Болеро, Шехерезада, Поподне једног фауна, биће приказане скоро заборављене псотавке на музику руских композитора Плави Бог, Тамар, Армидин павиљон.

У мају Дјагиљевљево наслеђе ће поново постати језгро међунаородног фестивала у његовом завичају, у уралском граду Перм. Организатори Дјагиљевских сезона су убеђени да је име истакнутог мецене и импресарија не само јака страница у историји музичког позоришта, већ и даље снажан фактор који утиче на развој савремене уметности. На пример, главни балетмајстор Пермског театра Алексеј Мирошниченко сматра да представе направљене у антерпризи Дјагиљева треба стално да се враћају на савремену сцену. И зато за предстојећи фестивал он припрема нову поставку балета ДАфне и Хлоја, коју је компоновао Морис Равел по поруџбини Дјагиљева. Ипак редитељ нуди своју верзију: радњу Дафниса и Хлоје Мирошниченко преноси из античких времена на почетак 20. века. То је напета прича о љубави играчице и француског легионара. Као позадина – мароканска пустиња...

То је најбоље Равелово дело, тврди балетмајстор. Овде су све његове композиционе могућности, досетке, хармонија нашили на најдубље оваплоћење. Али балет Дафне и Хлоја ретко је извођен на сцени. Знамо оригиналну представу из 1912. руског кореографа Михаила Фокина. Затим га је 1951. поставио Енглез Фредерик Аштон. Мене су натерали да мислим о полазним тачкама поставке оријенталне ноте музике: година компоновања балета је 1912. Равел је француски композитора, а Француска је тада била колонијална империја. Северна Африка, легионари... Зато ми је пала на памет ова прича.

На петербуршком фестивалу несумњиво интересовање изазива изложба белгијског дизајнера Изабел де Боршгаф Костими Руских сезона. Уметница прави костиме и декорације дјагиљевских балета од посебне врсте папира. Њена техника омогућава да се пренесу све нијансе боја, фактура било ког материјала, нијансе облика и боје.