Земља се неће скоро умирити

Земљотреси ће се наставити, а Јапанска острва ће се приближити Русији. Такав је закључак научника. Између осталог, за 8-9 година моћи ће слободно да се одахне – период сеизмичке активности ће бити завршен.

Већ током десет година на нашој планети сваке године долази до снажних земљотреса. Прошлогодишњи догађаји у Чилеу, на Хаитију, пре тога на Суматри то убедљиво потврђују. И сада, по посматрањима научника, активиран је такозвани јапански прстен, који обухвата обалу Тихог океана. Процес се проширио и на другу полулопту. Ипак ничег необичног у томе нема, уверава заменик директора Института за физику Земље РАН Јевгениј Рогожин. Сви процеси везани за активност Земље имају периодичан карактер.

На пример, средином 20. века десио се читав низ врло јаких земљотреса, при чему у кратком временском периоду. 1952. године на северним Курилима забележен је земљотрес отприлике исто такве јачине као сада у Јапану. Затим, 1960. године десио се велики чилеански земљотрес, праћен огромним таласима цунамија. Погинуло је много људи. 1964. године грандиозни земљотрес на Аљасци, јачине преко 9 степени. Тако да видимо да су средином прошлог века такве активности постојале.

За Јапан је земљотрес уобичајена ствар. То је немирно острво. Ипак оно што се десило 11. марта за све је било неочекивано, мада су научници говорили о могућности земљотреса, истиче заменик директора Института за физику Земље РАН Јевгениј Рогожин.

Два дана пре главног потреса, 9. марта, десио се слабији земљотрес јачине 7,7 степени. Зато су се људи у Јапану смирили, одлучивши да је прогноза већ остварила. Док се главни потрес десио два дана касније. Он се испоставио необично јак – 9 степени. Ова јачина је блиска граничној јачини која се допушта на Земљи. И овај главни потрес био је неочекиван за научни свет.

После земљотреса Јапан се, кажу експерти, отприлике за два метра померио у страну Русије. Ако се сеизмичка активност не умањи, наш источни сусед ће нам постати још ближи.

Постоји хипотеза да процеси који се дешавају у земљиној кори зависе од Сунца и космичког зрачења, говори шеф лабораторије за сеизмички мониторинг Института за геоекологију РАН Александар Жигалин.

Сада се налазимо на узлазној грани неутронског космичког зрачења. Изашли смо из минимума тог процеса и идемо све више и више. На 2012. пада максимум сунчане активности. Затим ће се десити пад.

Испада да ће се још годину-две Земља снажно таласати. Њено смиривање, сматрају геофизичари, може да се очекује до 2019. године. Између осталог, како је показала пракса, не остварују се увек прогнозе. У дугорочном плану – за деценије – научници још могу нешто више или мање прецизно да предвиде. Тако је било и у Јапану: неколико година пре ове катастрофе руски сеизмолози су очекивали јаке потресе, али нису могли да дају тачну краткорочну прогнозу, тим пре да наведу датум земљотреса.