„Прави Финци“ претендују на учествовање у влади

Парламентарни избори у Финској, одржани 18. априла, били су неочекивано предвидиви. Они су потврдили заједничку за Европу тенденциију јачања утицаја странака, које проповедају популистичке и националистичке пароле. Њихове програмске смернице пре свега су оријентисане на решавање унутрашњих проблема.

Успех партије с карактеристичним називом „Прави Финци“ на чијем челу је Тимо Соини, потврдио је да је Европска Унија иживела еуфорију уједињења и да се постепено враћа домаћим и породичним вредностима. Ова партија је по резултатима избора, избила на треће место  добила је 39 места у финском парламенту. Ако се има у виду да је странка раније имала 5 мандата, резултат је задивљујући. Многи стручњаци оно што се дешава називају револуцијом, али је то ипак пре резултат неминовне еволуције бирача надесно, изјавио је у интервјуу за „Глас Русије“ стручњак Института за Европу РАН Николај Кавешников.

Главни узрок је реакција друштва на значајан број имиграната из неевропских земаља, с неевропском културом и начином живота, који живе у Европи, а изузетно се разликују од навика Европљана. Већина имиграната се чак ни у другој генерацији не интегрише у европску заједницу.

Дакле, очигледна је још једна од појава кризе мултикултурализма. Ово се изузетно јако испољава у малим земљама Европе, али пате и велике земље. Јер, управо у Француској и Великој Британији је први пут било речи о краху мултикултурализма.

У земље у којима националисти од избора до избора стичу политичке поене такође се могу сврстати Аустрија, Немачка, Шведска, Белгија, Холандија, Норвешка и Шведска. Сад им се придружила и Финска. Међутим, победа „Правих Финаца“ има своју специфичност. Њихов електорат су људи који су се уморили од скандала у великим странкама, које су предуго на власти. Они подржавају смањење имиграције у земљу, критички се односе према браковима истог пола и симпатишу популистичке пароле. „Прави Финци“ су познати и по својој критици Европске Уније.

Приметне су и последице економске кризе. Ово се посебно тиче зоне евра. Има ту и локомотива као што су Немачка и Француска. Има и аутсајдера: Ирска, Шпанија, Португалија и Грчка. Зато је за финског грађанина актуелно питање због чега је потребна евросолидарност. Тешко да су Финци сагласни да жртвују свој ниво живота ради спасавања хромих економија, истиче главни научни сарадник Института за изучавање Словена РАН Пјотр Искандеров.

Познато је да су Финска и Шведска две држве које се наводе као пример својеврсног демократског социјализма. Социјална сфера тамо је веома јака. А бриселска бирократија сад покушава да преоријентише буџетске токове ових земаља у земље, које нису у стању да саме решавају своје проблеме. Ова два момента су безусловно кључна за објашњавање успеха националистичких партија.

А пошто се овакве одлуке у ЕУ примају на основу консензуса, резултати избора у Финској одмах су пружили повод за мрачна предсказивања о будућности уједињене Европе. Међутим, стручњаци нису у тој мери песимистични. Ипак је број еврооптимиста на изборима сад много већи него европесимиста. А што се тиче успеха патриотских партија, у томе има нечег позитивног и за Европску Унију. У сваком случају, по мишљењу Пјотра Искандерова, чиновници у Бриселу ће у будуће спроводити одмеренију политику, јаснију обичном човеку.