Словенски свет: проблеми комуникације
Метафора нашег посла је мост којим се може прећи на другу страну, у други културни контекст, у други дискурс, тврде учесници Међународне конференције Словенска култура: извори, традиције, сарадња. Форум отворен у Москви, у чијем раду учествују представници 12 земаља, приређен је поводом Дана словенске писмености и културе.
Словенски свет, словенска култура, словенска душа – шта стоји иза оваквих појмова? Над тиме у интервјуу за Глас Русије размишља учесник конференције, доцент московског Института за руски језик Пушкин Наталија Бондаренко.
За сва времена доминантна својства Словена – ако говоримо о позитивним својствима – увек су били љубав према својој домовини, слога, заштита рођене земље, историјско памћење, милосрђе, очување породице као честице свог рода. И наравно, брижљиви однос према матерњој речи.
Нажалост, данас најчешће мора да се говори не о овим обједињавајућим својствима, већ о ономе што раздваја, примећује Наталија Бондаренко.
Земље Источне Европе све више и више се апстрахују од Русије, сматрајући себе земљама које спадају у западни свет. То супротстављање, које се сада јасно види, потиче од непознавања богате и самосвојне културе сваке словенске земље, сматра научник. Како да се не сетимо тим поводом мисли познатог спрпског пица Горана Петровића: многи народи нестали су не зато што су имали много непријатеља, већ зато што нису имали шта да кажу. Заувек умиру они којих се не сећају. А сви остали настављају да постоје тако како о њима причају. Русију сада словенске земље виде као државу занимљиву у првом реду по својим енергентима, примећује Наталија Бондаренко. И нажалост руски језик тражен је углавном у пословним круговима, а његова културна компонента значајно је смањена.
Ипак постоји кретање у другом, супротном правцу, говори Наталија Бондаренко.
То чиме се сада бави и наш институт између осталог и руске дијаспоре у иностранству формира сасвим другу представу о Русији у словенском свету. И главне овде, по мом мишљењу, треба да буду историјски прописане основе, а не савремена ситуација. Данас младе људе покрећу углавном прагматика и рационализам, наставља Наталија Бондаренко. Они који су боравили у неким земљама са високим нивоом економије, истичу да је тамо живети боље. Поводом тога сећам се врло обухватне мисли пољског просветитеља и филозова 18. века Странислава Сташица. Он је говорио да млади људи, скренути са пута историјама оних држава у којима никада неће живети, и не знајући ону земљу у којој треба да живе, још у младости почињу да се муче празним мислима. Када одрасту, они више неће волети своју кућу, они ће се досађивати у својој рођеној земљи коју незнају. Тако да је популаризација самосвојног културног наслеђа словенских народа данас један од важних задатака.
Мислим да популаризација језика и култура Словена код нас, у Русији, и друго вишење Русије у словенском свету могу да нам помогну да боље упознамо једни друге и да очувамо богати слој наслеђа и традиција словенских народа, закључује Наталија Бондаренко.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Србија
- образовање
- религија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















