Венеција чека Сокурова са Фаустом

Организатори 68. Међунаородног филмског фестивала у Венецији, који ће бити одржан у септембру, објавили су називе неколико филмова примљених међу првима за учешће на конкурсу. Међу њима је нови филм истакнутог руског режисера Александра Сокурова Фауст.

Фауст, снимљен по првом делу истоимене поеме великог немачког писца Гетеа, завршава грандиозни кинематографски пројекат који су очигледно у стању да изведу само такви титани као што је Александар Сокуров. То је тетралогија започета филмовима Молох, Бик и Сунце. Сваки од њих посвећен је реалном историјском лику који је оставио злослутни, трагични печат у догађајима 20. века. Лидер бољшевичке револуције у Русији Лењин. Човек који је претворио Немачку у агрсивну нацистичку државу – Хитлер. Јапански цар Хирохито, који је потписао капитулацију своје земље у Другом светском рату и одрекао се престола. Ликови ових историјских фигура у кризне моменте њихове егзистенције на екрану оваплоћује Александар Сокуров са скоро документарном прецизношћу и истовремено филозофском дубином, са психолошком веродостојношћу и метафизичким смислом.

Практично сви филмови Сокурова се приказују на великим европским фестивалима – или у Берлину, или у Кану, или у Венецији и не остају без награда. То се тиче између осталог и филмова тетралогије. У чему су разлози таквог интересовања за стваралаштво Сокурова у иностранству? Јер по некад чак сународници не могу лако да га схвате и оцене? На ову тему у интервјуу за Глас Русије размишља филмски теоретичар Ситора Алиева.

Данас је Александар Сокуров један од главних режисера у Европи зато што он носи у себи, по мом мишењу, озбиљну одлазећу културу кинематографије, каже експерт. Он има много следбеника у свету. Чини ми се да је он з ачитав свет данас отелотворење руске културе. И то је најважније. То је много шире него кинематографија. Мени се чини, наставља Ситора Алијева, да је његова кинематографија упечатљиви пример савременог ауторског озбиљног филма, које, нажалост, чува своју нишу само на фестивалима. Сокуров нам нуди сложену драматургију, по првилу, врло сложен текст и дубоку аудиовизуелну културу, која, нажалост, данас такође нестаје са филма. Тај спој и подиже Сокурова на врх кинематографије.

И тако, завршетак тетралогије – Фауст. За Сокурова то није измишљени лик као за Гетеа. То је скоро реални јунак, као у претходним филмовима и пројектима. Стални Сокуровљев сценариста Јуриј Арабов сместио је Фауста у Немачку средином 19. века и искористио не само мотиве Гетеа, већ и Томаса Мана, немачке легенде. Главне улоге играју немачки глумци – Јоханес Цајлер, Хана Шигула. И, наравно, филм је снимљен на немачком. Између осталог, то је принцип Сокурова: Молох о Хитлеру је такође направљен на немачком, Сунце на јапанском. Три сниматељске бригаде радиле су под руководством номинанта за Оскара, Француза Бруна Делбонела. А већи део снимања одвијао се у околини Прага, уз учешће сарадника чешког студија Барандов. Тако да је Фауст права интернационална, европска продукција, чији буџет чини 8 милиона евра.