Судбина дистрикта: Независност се крчка или брчка?

Пише: Саша Захаровић

Брчко је насилним и нимало фер методама након Дејтона у арбитражној одлуци претворено у дистрикт, само да би се сломила кичма праведним и логичним настојањима да Република Србска постане независна, као једино логично рјешење из споразума који је окончао троипогодишње крвопролиће.

Данас, 2011. године, предсједник Народне скупштине РС говори: "РС је испунила све што је било постављено од услова Савјета за имплементацију мира за Брчко дистрикт, али нови услови нису постављени“.

Слично је на Дан Европе, предсједник Српске рекао нашем уреднику, а тицало се тога да ОХР вара наше представнике власти, завлачећи их све самим новим и новим условима, а да би се укинула супервизија у Брчком. Чак су процуриле информације, да је Валентин Инцко у САД помињао ентитетску границу у Брчком (крвљу нацртану) и да је сада најновији услов, да се РС одрекне те линије разграничења, и призна да је Брчко потпуно ван њене ингеренције и територијалног интегритета гарантованог Дејтонским мировним споразумом.

Коначно и Србија: Вуче, Вуче, бубо лења

Данас је, такође, Вук Јеремић коначно изнио једини логичан и здраворазумски став Србије, а то је да се канцеларија ОХР мора затворити. Коначно смо из уста једног званичног представника Србије чули аргументе о којима Фронтал.РС већ одавно пише, односно да није могуће да у срцу Европе имамо систем у којем је ОХР заправо диктаторска власт запамћена једино код најдеспотскијих система у свијету.

О томе и условима за затварање ОХР, одлучује Савјет за провођење мира (код нас по „методи Њу Нау“ обично писан као скраћеница ПИЦ) на сједници која ће бити у јуну. Како праведну и мирољубиву позицију Српске у овом савјету једино подржава Русија, ни ту не треба очекивати неку озбиљнију револуцију или преокрет.

Брчко је модел који је требао представљати читаву БиХ, односно како је повратак, помирење, суживот и унитаризам веома уносан и оно најбитније – могућ. Од тада, показало се да је све што је направљено у Брчком, направљено на основу леђа пореских обвезника друга два ентитета, односно да је постало легло корупције и сумњивих малверзација, особитно са нафтом и нафтним дериватима.

Неуспјешни смо - настављамо

Потпуно је извјесно да су међународни представници у Брчком ситуацију која је 1995. Године била сасвим јасна, начинили потпуно непријатном и непријатељском, те поставили темеље за нове сукобе, трвења и међунационалне нетрпељивости. Једном рјечју – у свему што су радили били су – неуспјешни.

Тако међународни мешетари ових дана, када је њихов мандат и мисија бесмисленија него икада, размишљају о цртању ентитетских граница, што је свакако увод у нове сукобе, који би се могли завршити оружаним окршајима.

Постављају се тако два питања. Прво – да ли је стварање бурета барута у Брчком заиста и стварни циљ међународних „супервизора“? Друго – шта за то вријеме ради србска страна, да заштити своју жилу куцавицу на линији исток – запад Српске?

У међувремену: Док се три свађају...

У Брчком, опет, врло динамична и неуралгична политичка сцена. Централна изборна комисија БиХ, утврдила је сукоб интереса градоначелнику дистрикта Драгану Пајићу. У скупштини дистрикта отпочиње веома јака и жучна расправа у коме муслимани траже смјену Пајића, предвођени од стране СДП. У тој коалицији су СДП-СБиХ-СДА-ХДЗ1990 и двојица представника мањина.

Занимљиво је да су у тој екипи против Пајића и два србска посланика Стако Стакић из НДС и Радослав Богићевић (на изборе ишао као Демократска србска странка, а данас члан ДП Драгана Чавића), траже смјену Пајића.

Фришка коалиција са нивоа Парламентарне скупштине, оличена у двојцу СДС-СНСД, изричито је против смјене. Ове двије странке укупно имају 9 посланика (5 СДС, 4 СНСД). Два посланика ХДЗ, један ХСС и СП уздржани.

Пајић неће да поднесе оставку

По закону Брчко дистрикта, ако је ЦИК утврдио сукоб интереса неког функционера он мора да поднесе оставку, или ако неће, као у овом случају, може се обратити Уставном Суду БиХ. Данас ујутру, било је 18 посланика против Пајића, којима је недостајао само још један посланик, да би смјенили Пајића. Оштрица се уперила према Вукашину Панићу посланику из редова СП РС који је био уздржан.

Брчански парламент има 31 посланика и за смјену градоначелника је потребно 19 истих. Но, посланици који су за опозив Пајића, одлучили су се да методама које је Валентин Инцко аминовао при конституцији власти у ФБиХ, ово ураде мимо одредби брчанског Статута и смијене градоначелника простом већином.

Супервизија у Брчком не жели да се мјеша у политички ћорсокак политичара у Брчком, а Срби себи нијесу никада озбиљно желити да помогну.

Од 2008. до данас

СНСД 2008. године није желио да прихвати приједлог српске листе да Младен Босић буде будући градоначелник дистрикта, већ су инсистирали на свом кадру. По природи ротације, предходни градоначелник је био Мирсад Ђапо, те је сад био ред на Србина па је због тога конкуренција била међу Србима. СДС се сложио да СНСД има градоначелника с тим да СДС учествује у власти.

Са српске стране се ишло на опцију да се власт формира пошто-пото без СДП и Мирсада Ђапе, будући да је Брчко дистрикт за вријеме његове владавине био означен као најкорумпираније мјесто у БиХ. Супервизор Грегоријан се није слагао да се власт формира без СДП-а и Ђапе те је зато формирао концентрациону владу у коме су све парламентарне странке у дистрикту.

Ако то неког занима, по статуту Брчко дистрикта у власти морају да партиципирау најмање једна србска, једна муслиманска и једна хрватска странка, с тим да може и више једних или других.