Пирамиде на Дрини

Да је бивша комунистичка власт, умјесто у рудник и индустрију, у Србињу улагала у природне љепоте, овај град постао би познатији од било ког туристичког мјеста на кугли земаљској.

Да је тако било, мало мјесто Миљевина у овој општини, деценијама уназад не би звали "ћумур сити" (прославио га је рудник мрког угља који је коначно пропао), већ би се његови становници, много прије и боље од Височана, напримјер, могли похвалити пирамидама.

Откако се створила права помама око наводне височке пирамиде, Миљевином кружи анегдота, која отприлике каже овако: За разлику од Височана ми Миљевци наше (пирамиде) нисмо морали откопавати.

И заиста, њима их је "дао Бог".

- Ради се, заправо, о геоморфолошком феномену на локалитету села Даничићи, у такозваном Пирном долу, петнаест километара од Фоче. Пирамиде је "саградила" природа од пјесковите глине и то тако што киша спира растреситу земљу. Њихова специфичност је у томе што их ерозија не уништава, напротив оне расту и пркосе времену. Високе су од осам до двадесет метара – објашњава кустос Србињенског музеја, Драгица Ћурчић.

Додаје да су о постојању пирамида свједочили многи путописци.

- Драгутин Дероко, 1939. године, у својој географско-туристичкој монографији "Дрина" посебно описује пирамиде, поредећи их с пирамидама у Тиролу и Колораду. Љепоту пирамида искористио је и режисер Живорад Жика Митровић снимајући 1960. године неке од најатрактивнијих кадрова за свој филм "Капетан Леши" – каже Ћурчић.

У близини пирамида тече поток Лонџак који након киша добије наранџасту боју глине, а старији становници свједоче да је у вријеме нарочито великог водостаја и Дрина попримала боју пирамида.

Вриједност овог феномена препознала је још Аустроугарска монархија која, својевремено, није хтјела да гради пут у близини овог несвакидашњег блага, већ је трасу помјерила километрима далеко. Нова траса ни близу није била економски исплатива као она која би временом, сигурно, збрисала пирамиде. Али њима то није било важно. Жељели су да сачувају то својеврсно природно чудо.

Прошла власт брзо је "исправила" ту грешку. Пожуривши да скрати пут, трасирала га је тачно кроз овај бисер, потпуно срушивши највећу пирамиду, ни мало се не обазирући на чињеницу да су природи били потребни вијекови да је створи.

Да зло буде веће, ни тај нови пут више нема саобраћајну важност. Направљен је још новији који иде сасвим другом трасом, а пирамиде годинама нико није ни помињао.

Туристичка организација Фоче, која је основана прије двије године, покушава уз друге природне љепоте и атракције да промовише и миљевске пирамиде. Али још увијек доста стидљиво.

- У свим презентацијама туристичке понуде општине, ми смо обавезно наводили и податке о пирамидама. Имамо идеју да на том локалитету уредимо и мало одмориште за потенцијалне туристе И то би ускоро требало бити реализовано – каже Љепосава Ђајић, директор Градске туристичке организације.

Док планови и пројекти не буду реализовани, општина би на магистралном путу који пролази кроз Миљевину могла поставити бар таблу која би путника усмјерила ка овом необичном мјесту.

Ко зна. Можда им се посрећи, баш као и Височанима, који су од својих још неископаних пирамида, направили туристичку атракцију број један.
Како то раде други

Сличан споменик природе, "Ђавољу варош" која се налази се на југу Србије, ова земља ставила је под заштиту још 1959. године. Уредбом србијанске Владе проглашена је за природно добро од изузетног значаја и стављена у прву категорију заштите.