Медуза Горгона у бароко стилу
У унакрсној Години језика и културе Русије и Италије у Москву једно за другим стижу ремек-дела исталијанске ликовне уметности. Од 25. маја, на пример, у руској престоници у гостима је једно од најпознатијих дела италијанског барока – скулптура Лоренца Бернинија Глава медузе. До 1. јуна она ће се налазити у италијанској амбасади, а од 3. јуна ће бити приказана публици у Музеју ликовних уметности Пушкин.
Изложбени програм Године састављен је тако да директор московског Музеја ликовних уметности Пушкин Ирина Антонова не може да сакрије радост.
Ова унакрсна година Италије и Русије испоставила се врло масовном за наш музеј: читав низ истакнутих изложби! Оне су започеле чувеним и код нас мало познатим платном Дама са једнорогом Рафаела. Италијански музеји врло су великодушни према нама. Пре неколико годиан код нас је била Венера Урбинска Тицијана. Сасвим недавно поново Тицијан и његов Портрет непознатог са плавим очима. Таква невероватна ремек-дела представљају нам италијанске колеге. Почетком јуна предстоји још једна изложба, и то скулптура. У читавој нашој пракси Изложбе једног дела само једном смо показивали скулптуру – то је била Брутова биста, рад Микеланђела из Музеја Буонаротија у Фиренци. Овог пута то је Глава медузе Бернина, великог архитекте и скулптора 17. века.
Између осталог, вредност ове изложбе увећава се много пута ако се подсети да се радови Лоренца Бернинија у Русији чувају само у петербуршком Ермитажу: неколико модела од теракоте. У московским музејима уоште их нема, и на гостујућим изложбама Бернинијева дела се нису показивала. А ту одједном најпознатија скулптура!
Медуза горгона је лик грчке митологије, од чијег погледа су се људи претварали у камен. Али код Лоренца бернинија лик је изведен од мермера у облику женске главе са полу-дечијим, напаћеним лицем. Змије које се извијају уместо косе: монструм умире, пред очима се претвара у камен. Ова скулптура је тријум барока и данас делује на гледаоца крајње емоционално.
Амбасадор Италије у РФ Антонио Дзанарди-Ланди сматра да Русија и Италија не треба себе да ограничавају у културним контактима једном годином. Тим пре што преговори о размени музејских вредности понекад бивају тежи од дипломатских. На пример, у Италији постоји неко уврежено правило да ремек-дела не треба да се одвозе у иностранство.
Када не би било никаквих ограничења, наставља амбасадор, ја бих несумњиво довезао Распетог Христа Мантењија који се налази у галерији Брера. Нажалост, за сада то остаје само сан – мој и госпође Антонове. Али колекције италијанских музеја толико су богате, а интересовање Италије за сарадњу са Русијом толико је велико да без међусобних изложби наредних година нећемо остати.
У згради Италијанске амбасаде у Москви, проглашеној за истакнути архитектонски споменик, до краја године ће бити приказани и Двоструки портрет Ђорђонеа и слика Каравађа Младић са корпом воћа. Затим ће оне бити изложене у московском Музеју ликовних уметности Пушкин.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Италија
- изложба
- сликарство
- музеј
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















