Варшавски викенд Обаме: поглед из Москве

У Москви са интересовањем очекују завршни акорд европске турнеје Барака Обаме, конкретно његову посету Варшави. Овде, после преговора са Дмитријом Медведевом у Довилу, амерички председник ће се састати са руководством Пољске, учествоваће у самиту земаља Централне и Југоисточне Европе. Мада самиту и претходи скандал због позива председника самозване републике Косово у Варшаву, по садржају састанак посебна изненађења не обећава: помислиће како да се примени сопствено искуство преласка на демократију у Северној Африци, у арапском свету. Главна интрига викенда у Варшави је друга: сами америчко-пољски преговори. Посматрачи се питају: да ли ће домаћин Беле куће прогласити или неће да се ловци Ф-16 из Италије пребацују у Пољску? И да ли су тачне претпоставке које су се појавиле у штампи да ће то бити учињено с усвртом на Москву? Постоји питање и о таквом болном проблему за јавно мењење у Пољској у предстојећим преговорима са Обамом као што је укидање виза са САД. Да ли ће он успети да се покрене с места? И шта ће бити са укључивањем великих америчких компанија у разраду налазишта гаса из шкриљаца? Ову тему, као и било коју другу у односима са САД, Пољска разматра искључиво у ракурсу националне безбеднсоти, примећује водићи научни сарадник Института за међународну економију и међународне односе РАН Ирина Кобринска.

По питањима безбедности Пољска се увек ослањала не толико на НАТО, колико на САД. И за њу је ревидирање планова претходника на размештању противракета и радара од стране администрације Обаме био прави ударац. Ми се сећамо како се 2008. године низ политичара из земаља региона обратио отвореним писмом преседнику САД. Они су позивали – не остављајте нам пред лицем опасности! Актуална посета је као одговор на овај позив. Уместо противракета Буша и радара – авиобаза са 40 ловаца САД у Пољској. Претњу по Русију она не представља, мада је одређени раздражујући ефекат присутан. Али ми схватамо колико је значајан овај гест за Пољску. У Централној Европи, на пољској територији, биће фиксирано америчко војно присуство. Оваква је утешна награда за пребацивање пројекта базирања ракета-пресретача ПРО САД из Пољске на југ Румуније.

А ево чиме се компензује пољским партнерима одустајање од безвизног режимаза улазак у САД? Још у демебру 2010. године Обама је обећао председнику Комаровском да ће решити проблем. Низ конгресмена и сенатора подстиче га да испуни обећање. Они су резигнирани: Пољска је наводно давнашњи пријатељ Америке, верни демократски сарадник у региону, своја братска осећања отворено демонстрира. 2500 пољских војника борило се разме уз раме са Американцима у Авганистану, ратовали су у Ираку. Зар после тога да стоје у реду за визе? Зар се са пријатељима тако поступа? Мишљење Ирине Кобринске.

Штета, наравно штета! Али ништа кардинално Америка данас неће мењати. Прилив избеглица из Северне Африке, масовна илегална миграција у Европу и преко Европе, а још и очекивање могуће освете за убиство Бин Ладена није најбоље време за визне олакшице. Па и санкције за улазак су одређене Пољској не без разлога. Оне су последица многобројних прекршаја пољских грађана за време боравка у САД. А ако је визни поредак прекршен, нема везе да ли си пријатељ или непријатељ, одговарај по закону. Мада, у принципу може се схватити жеља земље да добије својеврсну компензацију за своју верност и пријатељство.

Москва мирно реагује на зближавање Варшаве и Вашингтона. Посета Барака Обаме занимљива је пре свега у експерименталом плану. Као проба на издржљовост рестартовања односа Русије са ове две земље.