Нада у деполитизацију
Сарадња Русије и Савета Европе не развија се тако глатко како би желела руска страна. У последње време организација је почела све више да зависи од држава ЕУ, што може да омете интеграционе процесе.
Сада од 43 земље чланице Савета Европе, 27 су такође чланице ЕУ. Експерти се плаше да такав однос снага може негативно да утиче на рад Савета и да поткопа његову репутацију као паневропске, неисполитизоване организације. СЕ био је формиран 1946. године и током читаве своје делатности био је органиазција која је осигуравала постојање јединственог правног простора у Европи. И управо у такву организацију Русија је ступила пре 15 година, појаснио је у интервјуу за Глас Русије председник Комитета за међународне послове Државне думе РФ Константин Косачов.
Када Русија говори о свом европском избору, то није избор у страну некаквих интеграционих формација, на пример ЕУ, то је избор у корист европских вредности, европског модела развоја, под којим уједињена Европа, укључујући Русију, схвата поштовање људских права, развој демократије и осуграње владавине закона.
Русија је заинтересована за то да СЕ не промени своје основе, зато што је на све начине заинтересована за његов рад. Као прво, постојање Савета олакшава комуникацију са другим европским земљама. А као друго, Русија подржава Европску конвенцију о заштити људских права и Стразбуршки суд и не би желела да делатност ових организација постане коњуктурна, изјавио је Константин Косачов.
Русија је пуноправни учесник Конвенције за људска права. И то значи да за грађане Русије у пуном обиму важе стандарди осигурања људских права, који су општеприхваћени у уједињеној Европи. Често одлуке суда за људска права нису у корист Русије као државе, али то не значи да су оне атоматски антируске. Чак у случају када су против државе, оне су увек у заштиту грађана РФ, што значи то су проруске одлуке на крају крајева.
Експерти подсећају да ће се 2012. одржати најсложенија заседања Парламентарне скупштине СЕ, на којима ће бити салушани реферати о конкретним земљама, између осталог о Русији. Све најжешће дискусије ће се водити управо тада. Такође 2012. планира се реформа Стразбуршког суда за људска права. Јуче је министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров на конференицји за штампу са генералним секретаром СЕ Турбјерном Јагландом изјавио да по мишљењу руске стране, основни терет одлука о заштито људских права треба да пада на националне судске системе. И тек када ови ситеми не функционишу, тада треба да буде укључен Стразбуршки суд.
- Извор
- Голос России, © коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















