"Босна поносна" отима и језик

У Кооперативном онлајн библиографском систему и сервису Народне и универзитетске библиотеке Босне и Херцеговине у Сарајеву сва дела српских и хрватских аутора који живе и раде - или су живели и радили у БиХ, каталогизују се као књиге босанскохерцеговачке књижевности написане на босанском језику.
- Одреднице босанскохерцеговачка књижевности и босански језик не уписују се само у картице нових књига, него се и старе картице преправљају. Тако су, поред осталих, чак 54 књиге Иве Андрића који је писао екавицом, прекаталогизацијом подведене под босански језик. Истоветну судбину доживели су Петар Кочић и други српски, али и хрватски писци који спадају у класике - изјавио је за „Политику” Ранко Рисојевић, књижевник и директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.

Наш саговорник у свему овоме види и политичку позадину, тесно повезану са настојањем сарајевске Народне и универзитетске библиотеке да добије статус установе од националног значаја.

- Оваквим поступцима ова установа покушава да постане носилац политике изградње босанске нације и босанског језика. Због тога би српски и хрватски представници у заједничким органима БиХ морали да се успротиве покушајима да Народна и универзитетска библиотека БиХ добије статус установе од националног значаја - каже Рисојевић, и додаје да га чуди што се о овом питању није изјаснила Народна библиотека Србије.

Здравко Кордић, донедавно председник Друштва хрватских писаца Херцег Босне из Мостара, за „Политику” је рекао да је затечен поступком Народне и универзитетске библиотеке БиХ.

Кордић, који је аутор 19 књига, објашњава: „Ја, као и остали хрватски писци, знам којим језиком пишем, којој књижевности припадам и у којој земљи живим. У БиХ постоје три језика и три књижевности. Уосталом, Југославија је трајала деценијама, па у њој није настао југословенски језик. Ни у БиХ неће настати босански језик. Можемо, дакле, говорити о хрватском, српском и такозваном бошњачком, а никако о босанском језику. По мом суду, ово што ради Народна и универзитетска библиотека БиХ резултат је политичког диктата бошњачке политичке елите.”

Професор др Милош Ковачевић, један од водећих српских лингвиста, за наш лист је казао да поступак Народне и универзитетске библиотеке БиХ „за филологе и није изненађење, јер се потпуно уклапа у настојања муслимана да од БиХ створе унитарну државу, с једним народом и једним језиком”.

- Још откад су изабрали земаљско име за језик, тј. име босански језик, било је јасно да ће муслимани, уз припомоћ и новоизабраног националног имена Бошњаци, покушати на све начине да тим језиком обједине све житеље БиХ, негирајући истовремено постојање Срба и Хрвата у њој. А пут према томе води и преко заједничке БиХ књижевности, тј. негирања српске књижевности у БиХ. Јер, ако све српске писце подведете под босански језик, већ сте на путу да створите не регионалну БиХ књижевност, него националну БиХ књижевност. А заједнички језик свих у БиХ, и заједничким језиком обједињена књижевност, најбољи су начин да се у БиХ створи ′једна нација′, што је као циљ недавно обелоданио и немачки амбасадор у Сарајеву Михаел Шмунк - упозорава наш сабеседник.

- Због свега наведеног неопходно је не само реаговати на овакве појаве, него научно стално подсећати муслимане да ′босански језик′ лингвистички посматрано не постоји, да посебно не постоји у значењу које му они дају, и да не постоји ни БиХ једнонационална књижевност. Фалсификовањем научних филолошких чињеница не могу се спроводити политички планови, како би - нестрпљиви - већ сад да све што је српско у БиХ подведу под ′босанско′, и самим тим укину српски језик, српску књижевност и српску културу. Јер, ако се БиХ књижевно и језички мора окарактерисати, она је првенствено српска. Зар то најбоље не потврђују имена Петра Кочића, Ива Андрића, Меше Селимовића, Бранка Ћопића, Светозара Ћоровића, Јована Дучића, Алексе Шантића и толиких других великих српских писаца које би сад муслимани да књижевно и језички побосанче - истиче др Милош Ковачевић.

Боро Марић

-----------------------------------------------------------

Непримерени поступак

У електронском издaњу бањалучких „Независних новина” www.nezavisne.com објављен је 9. септембра текст „Дела српских и хрватских писаца заведена под босански језик” који потписују Андреа Басара и Мирсада Линго. Текст преноси изненађење књижевника и библиотекара из Републике Српске због одлуке НУБ БиХ да каталогише српске и хрватске писце као босанске. Они сматрају да „српски и хрватски писци имају свој матерњи језик којим пишу и да је овакав поступак непримерен за заједнички интернетски каталог НУБ БиХ и НУБ РС”, пише у објављеном чланку.

Ранко Рисојевић, чије су књиге такође заведене под босански језик, тврди да чином прекаталогисања књижевних дела библиотека у Сарајеву постаје „носилац једне идеје и једне политике и то је политика босанске нације и босанског језика”.

Слично мишљење исказао је и Енвер Казаз, професор на Одсеку за књижевност и језик Филозофског факултета у Сарајеву. Реагујући на оптужбу да се лингвисти нису одредили о називу језика којим пишу и говоре народи у БиХ, Казаз је рекао да су то „полуписмене и неутемељене изјаве бошњачких националиста”.

Ипак, писац Горан Самарџић који живи у Сарајеву, а рођен је у Београду, своју књижевност сматра босанском, преносе „Независне” у овом чланку.

- Моја књижевност је босанска, јер све оно што сам у Београду доживљавао крчкало се и настајало овде у Сарајеву.

-----------------------------------------------------------

Чије власништво је језик?

Ранко Рисојевић, директор Народне и Универзитетске библиотеке Републике Српске, у разговору за „Политику” говори о разлозима свог јавног иступања.

- Ми смо чланови COBISS платформе већ две године и зато тек сада реагујем, иако проблем око језика траје годинама. Надао сам се да ће Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске преузети на себе одбрану српског језика и књижевности успостављањем одговарајућих правила. Те институције, уз Српску академију наука и уметности и Институт за српски језик, имају мисију да чувају властиту књижевност - рекао је Рисојевић.

Он објашњава да је правило COBISS платформе да се књига једном обради у одређеној библиотеци, а остале чланице преузимају ту каталогизацију. Међутим, наш саговорник узима за пример „Изабране странице” Петра Кочића на српскохрватском језику („Школска књига”, Загреб, 1970) које су сада у Сарајеву „прекаталогисане на босански језик, а Кочић је босански писац”.

- Питање обрађивања српских писаца је кључно због српске језичке политике. Библиотека у Сарајеву (Народна и Универзитетска) хоће да се легитимише у свету као библиотека националне књижевности. А у COBISS је каталогизовала 54 дела Ива Андрића, већи део стваралаштва Петра Кочића и Бранка Ћопића под босански језик. Чак је и Вук Ст. Караџић „написао” два дела на босанском језику!

Наш саговорник каже и да проблем није само у писцима који више нису међу нама, већ и o онима који живе и раде у Сарајеву. „Води се унитаристичка политика према којој сви који пишу у БиХ раде то на босанском језику. Неки писци, можда, немају ништа против да буду босански писци и пишу на босанском језику, али то је њихова одлука”, каже Рисојевић.

-----------------------------------------------------------

Без српског језика

На Интернет адреси www.cobiss.net пише, између осталог, да је „систем COBISS заснован на онлајн комуникацији између локалних рачунарских система (сервери), који су по правилу лоцирани у већим библиотекама, и централног рачунарског система у институцији која обавља функцију библиотечко-информацијског сервиса. Све комуникације одвијају се преко Интернета”.

Чланице COBISS су Србија, Словенија, Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора. Овај онлајн каталог могуће је претраживати према језику, али само под којим је заведен у каталогу одређене библиотеке. А изгледа да ту почиње проблем. Јер, уласком на сајт Виртуелне библиотеке БиХ међу понуђеним језицима постоје српско-хрватски (ћирилица), српско-хрватски (латиница), хрватски, македонски, словеначки, али не и српски језик!

Б. С.