Где води „Коридор“?

Комесар ЕУ за енергетику Гинтер Етингер је прочитао извештај о улози природног гаса у енергетском снабдевању Европе на традиционалној јесењој конференцији на Енергетском универзитету у Келну. Као што истичу немачки медији, између осталог је „чврсто препоручио“ Москви да „не покушава да омета“ Европску унији у изградњи такозваног „јужног коридора“ који ће служити за транспорт гаса у Европу из каспијског региона. У њега спада угрожени пројекат «Набуко», алтернатива за руски „Јужни ток“.

Комесар је између осталог позитивно оценио гасовод „Северни ток“ („Nord Stream“), који је, према његовим речима, „већ постао део европске инфраструктуре“. Кад је пак у питању „Јужни ток“ („South Stream“), интонација извештаја господина Етингера се приметно променила. „Видећемо да ли ће уопште да се изгради“, рекао је са иронијом гост конференције. „Ја у то нисам сигуран“. Уосталом признао је и остварљивост пројекта.

Али је иза овога уследила прилично занимљива клаузула. Комесар је додао да, у случају пуштања у рад „Јужног тока“, Русија ће за Брисел бити „важан и пожељан партнер“ као испоручилац гаса из њених властитих налазишта, али ће постати „непожељан партнер“ као велепродавац гаса из Туркменистана и Азербејџана. Етингер је иначе Русима дао до знања да би најбоље било да се „помире“ јер је „јужни коридор неизбежан“.

Могуће је да је у питању одређена еуфорија која сада влада међу члановима Европске комисије. Као што смо већ пренели, лидери земаља чланица ЕУ су им ових дана одрешили руке за преговоре саАзербејџаном и Туркменистаном о целом комплексу питања везаних за будућу изградњу Транскаспијског гасовода. Овај последњи је битан саставни део поменутог пројекта „Набуко“, који је можда највећа нада Брисела да ће смањити озлоглашену „гасну зависност“ од Русије. Али без сагласности Русије и, рецимо, Ирана тај исти Транскаспијски гасовод неће моћи да се изгради.

Водећи стручњак Центра за политичку конјунктуру Дмитриј Абзалов није зачуђен због оштрог понашања Европске комисије према Москви.

– Раније су европски комесари, као и Европска комисија између осталог, давали доста оштре изјаве о различитим енергетским пројектима Русије. Али пројекти који се лансирају као алтернативни доста су проблематични. „Набуко“ на пример нема гаса. Сада се покушава с пуштањем Транскаспијског гасовода. Али није јасно колико гаса има Туркменистан и колико је стабилна маршрута преко Каспијског мора. Постоје неке тешкоће око разграничавања зоне дуж обале. Изгледа да ЕУ покушава да повећа притисак на Москву како би учврстила своју позицију на преговорима о цени гаса за Европу, који ће почети ове јесени.

Као што се истиче у финалној изјави руског Министарства иностраних послова, покушаји ЕУ „да се умеша у каспијске послове“, поготово по питањима која су „осетљива“ за чланове „каспијске петорке“, могу да „врло озбиљно отежају ситуацију у региону“ и да имају негативног утицаја на преговоре о правном статусу Каспијског мора. „Да ли светска заједница има потребу за дестабилизацијом ситуације?“, питају се стручњаци. У међувремену питање о томе где води „јужни коридор“ остаје отворено.