Мисија изводљива?

На предстојећим парламентарним изборима у Русији присуствоваће око 500 међународних посматрача. Ово је саопштио председник Централне изборне комисије Владимир Чуров. Разумевање поводом формата мисије достигнуто је са свим међународним организацијама. Изузетак је само Биро за демократске институције и људска права ОЕБС-а. 260 европских експерата на изборима је превише, сматра шеф Централне изборне комисије.

Европљани свој став не аргументују. Узимајући у обзир да са другим страним експертима Русија нема проблема, то делује у најмању руку зачуђујуће. Али стручњаци Бироа ипак рачунају да добију позив од Русије, изјавио је шеф мисије Бироа за демократске инстутиције и људска права ОЕБС-а Јанез Ленарчич.

Намеравамо да пошаљемо на изборе групу експерата, укључујући 60 посматрача, који ће се налазити у Русији у дугом року, и 200 краткотрајно. Желим да подвучем да ове цифре не узимамо напамет и не измишљамо. Јасно примењујемо једнака правила у погледу свих земаља ОЕБС-а, укључујући Русију. Убеђени смо да она нема разлога да се прибојава посматрача Бироа ОЕБС-а.

Русија се и не прибојава. Само на рачун једнаких стандарда шеф  Бироа за демократске инстутиције и људска права изгледа мудрује. Тим поводом можемо да се сетимо догађаја од пре 4 године када је Биро одбио да пошаље посматраче на парламентарне и председничке изборе у Русију. Експерти Бироа тада су такође истакли Русији план посматрања који је саставио не зна се ко и не зна се по каквим критеријумима. Москва није пристала на такав прилаз. И сарадници Бироа су почели да проналазе ”оправдане” разлоге за одбијање. Час су их позвали мало — 70 људи, час су позвали касно. Очигледно да у ОЕБС-у до данас постоји подела на привилеговане и не превише привилеговане демократије, сматрају експерти. У прву групу улазе и земље ЕУ, тамо се упућују мисије од 6-10 људи. А у Литванију, Чешку, Шведску, Португалију и Ирску у последње три године посматрачи ОЕБС-а уопште нису ишли. Друга група су земље ЗНД, републике бивше Југославије и Албанија. Тамо по правилу присуствује најмање 300 експерата Бироа за демократске инстутиције и људска права.

Нажалост, међународне посматраче у пракси често покушавају да увуку у политичке игре — истакао је у интервјуу за Глас Русије шеф комитета Државне думе за међународне послове Константин Косачов, који се такође састао са Јанезом Ленарчичем.

Одустуво јасних критеријума у раду Бироа за демократске инстутуције и људска права ОЕБС-а, чини ми се, није случајно. То је тежња да се искористи рад Бироа у циљу њихове политичке оцене предизборне кампање. Интересовао сам се колико је посматрача Бироа ОЕБС-а било на последњим великим парламентарним изборима у другим државама, на пример у Турској, земљи не баш једноставној у политичком плану. Одговор је био — 13 људи. Ни господин Ленарчич, ни његово окружење, нису могли јасно да ми објасне зашто је била одбарана управо та цифра. И зашто број посматрача у Русији премашује ову цифру 20 пута? Док се на ова питања јасно не одговори, наравно, имаћемо неслагања са  Бироом за демократске инстутиције и људска права ОЕБС-а.

Али како би се избегла слична ситуација у будуће, неопходно је поставити мониторинг избора на колективно усаглашену правну основу. Треба рећи да је Русија учествовала у разради Европске конвенције о општим стандардима мониторинга избора. Већ неколико година Москва стално подсећа на неопходност да се усвоји документ. Ипак њен нацрт Конвенције до сада скупља прашину у европским фијокама.