Руско-амерички противракетни преговори одржани ове недеље у Москви остају у средишти пажње аналитичара

По мишљењу њих већине, одсутност практичког резултата састанка министара иностраних послова и одбране према формули “2 плус 2” сасвим је објашњиво, пре свега, за-то што ови преговори треба да се разматрају са гледште дугорочне перспективе.
Сходно многим оценама, изјаве Американаца о неком новом ставу према дијалогу са Москвом поводом размештања елемената противракетне одбране у Источној Европи – то је, пре, димна завеса. У ствари, Кондолиза Рај и Роберт Гејтс нису дошли са неким новим идејама и једва да је то било могуће. Ствар је у томе што је сгхема стварања америчког система противракетне одбране већ усаглашена и што су сви бирократки и технолошки механизми већ про-радили. Тако да ће покушај мењања ове схеме значити за Вашингтон одустанак од опште концепције која је са-мо у извесној мери оријентисана на Иран и која углавном предвидја стварање локалног противракетног штита од Русије. Осим тога, реч је о појави на територијама ев-ропских НАТО-земаља америчког војно-политичког инстру-мента који Алијанса фактичнки не контролише. У овом смислу преговори “2 плус 2” представљају пут у бес-крај.
Уосталом, као што је рекао политиколог Дмитриј Јев-стафјев, читава противракетна ситуација показала је да САД, ипак, не могу да потпуно игноришу Русију.
…
СП: Овако или онако, САД морају да се консултују са Русијом и да воде рачуна о њеном мишљењу. У сваком случају, очигледно је да идеја о америчкој противра-кетној одбрани у оном формату и оној технолошкој и вој-но-политичкој варијанти у којима је први пут најављена већ неће бити остварена. То је врло озбиљно и велико достигнуће руске стране, ма шта критичари говорили. Са друге стране, морамо да разумемо да је, и поред свих негативних момената везаних за појаву америчке против-ракетне одбране у Европи, у руско-америчким астратешким односима први пут од 1991. године појавило практички значајно питање. До сада су разматрана питања од теоретског значаја као што су ограничење стратешког наоружања, мере поверења итд., што је представљало покушај средјивања наследја хладног рата како би од-говарало данашњим реалијама. А дијалог о питањима америчке противракетне одбране у Европи доказује важ-ност стртатешких односа измедју 2 државе у војно-поли-тичкој области и показује постојање практичког дневног реда од значаја за обе стране, па у овом смислу све није баш тако лоше.
СП: Другим речима, америчка политичка елита уверила се да мора, и то не само ради одржавања апстракте глобал-не стабилности, већ и у циљу осигурања безбедности самих Сједињених Држава, у најмању руку, да стално контактира са Русијом или, што је боље, да води разговор о обострано корисној кооперацији.