Некажњени злочини над Србима
У Хрватској још није решено 1.100 случајева ратних злочина, поготово када су жртве Срби, а починиоци хрватске снаге безбедности, са забринутошћу су у Европском парламенту констатовали немачки посланик из странке Зелених Франциска Брантнер и холандски посланик Марија Коренелисен.
Дописници из Брисела јављају да се у једном од више од стотину амандмана који су поднесени на нацрт Резолуције о Хрватској, тражи од Владе у Загребу да знатно појача финансирање и пружи пуну политичку подршку како би биле проведене истраге и решени приоритетни случајеви ратних злочина.
Известилац за Хрватску Ханес Свобода поднео је извештај 26. октобра, а посланици Европског парламента о резолуцији ће гласати 30. новембра.
Парламентарци, углавном из странке Зелених и либерала, али и демохришћана, желе да у резолуцију о Хрватској буду уврштене и одредбе о наставку потпуне сарадње са Хашким судом и укидању стања некажњивости када је реч о ратним злочинима.
Друга група европских посланика, међу којима је бивши румунски министар правосуђа Моника Маковеи, тражи да сарадња са Трибуналом остане обавеза Хрватске, док се група социјалистичких посланика позива Владу Хрватске да дозволи да повратак избеглих и прогнаних буде омогућен на најбољи начин и да се посебна пажња при смештају, запошљавању и социјалном збрињавању поклони србским повратницима.
Одвојена група посланика, углавном пољских и мађарских, сматра да хрватска влада треба да побољша услове за живот и рад, те тражи да буду примењени и други "економски и социјални пројекти опоравка", да би се олакшао повратак избеглих Срба.
У нацрту резолуције упозорава се Хрватска да реши питања граница са суседним земљама, као и реституцију својине и питања избеглица, те наглашава да билатерална питања не смеју кочити напредак кандидата и потенцијалних кандидата других земаља западног Балкана.
Линта: Условити приступ у ЕУ
Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта је изразио задовољство због оштрих критика на рачун Хрватске, истичући да су оне уследиле пошто је ова Коалиција пре месец дана упутила отворено писмо председнику ЕП и посланичким клубовима.
- Апеловали смо да се не ради на политичком проширењу ЕУ на рачун људских права и надамо се да посланици неће одобрити уговор о приступању док Хрватска не уради четири ствари: да гаранцију повраћаја наших имовинских права, реши ратне злочине и питање несталих, оствари пуну сарадњу са Хашким трибуналом - каже Линта, који очекује да Хрватска буде условљена приликом потписивања уговора о приступу ЕУ, 19. децембра у Варшави.
- Извор
- ИН4С
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















