Рехабилитован Слободан Јовановић

У одлуци Окружног суда, достављеној агенцији Бета из Српске либералне странке, наводи се да је веће, после рочиште одржаног 11. јуна, донело решење којим је усвојен захтев за рехабилитацију и утврђено да је ништавна пресуда Војног већа Врховног суда ФНРЈ од 15. јула 1946. године. Том пресудом Јовановић је био осуђен на 20 година затвора са принудним радома, губитак политичких и појединих грађанских права на 10 година, конфискацију имовине и губитак дрзављанства.

Председник Владе Србије Војислав Коштуница изразио је задовољство што је суд рехабилитовао Јовановића. "То је значајна ствар за Србију јер смо исправили неправду и вратили дуг великану српског народа Слободану Јовановићу", наводи се у изјави Коштунице за медије.

Када смо доносили закон о рехабилитацији веровали смо да је правда могућа и да Србија не сме да пређе и заборави тешка огрешења и безакоња које је починио комунистички режим, навео је председник владе. "За српски народ Слободан Јовановић никада није био ратни злочинац и издајник земље и данашња одлука Суда само је потврда да држава и српски народ заједно одају дужно поштовање Слободану Јовановићу", навео је Коштуница.

Захтев за рехабилитацију поднели су Адвокатска комора Србије, Удружење књижевника Србије, СЛС, Омладина ДСС-а, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини и Удружење жртава комунистичког режима и Нада Томић Вуковић.

Слободан Јовановић (1869-1958) био је правник, историчар, књижевник, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског универзитета, потпредседник и председник краљевске владе у избеглиштву.

Био је наставник на Правном факултету 43 године, дописни члан Српске краљевске академије од 1905, а стални од 1908. Био је председник Академије од 1928. године, а од 1927. године и дописни члан Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу.

Био је шеф бироа за штампу при Врховној команди Српске војске у Првом и Другом балканском и Првом светком рату.

Учествовао је на мировној конференцији у Паризу 1919. године.

У краљевску владу ушао је 27. марта 1941. као нестраначка личност. Од 1941. године до краја живота живео је у Лондону.

После Другог светског рата његове књиге нису штампане у Југославији, до 1990. године.