Москви дали четворку

Москва је заузела 4. место по чистоћи ваздуха светских мегаполиса. Према подацима Мосекомониторинга, руска престоница је испред Кијева, Лондона, Њујорка и Хонгконга. Али заостаје иза Штокхолма, Париза и Прага. У току истраживања стручњаци су оценили ниво концентрације загађивача у атомосфери великих градова – оксида угљеника, диоксида азота и сумопра, озона и малих тврдих честица.

Индустријска предузећа и енергетски комплекс не погоршавају осетно московски ваздух. Углавном је извор загађења саобраћај. На њега отпада 90% читавог загађења. При томе, ако фабрике имају санитарно-заштитну зону, аутомоблиски саобраћај нема никаква ограничења у том погледу – штетне супстанце доспевају на територије уз аутостраде, у дворишта стамбених зграда и периферију паркова. Нажалост, број кола у Москви из године у годину расте, зато треба тражити иновационе путеве за решење овог проблема, сматра специјалиста Научно-истраживачког института за екологију града Јелена Корнева.

Мени се чини да су најсперспективније у том погледу урбанистичке идеје које предлажу да се град гради тако да дворишта помоћу првих ешалона градње буду ослобођена од загађења аутомобилског саобраћаја. Такође треба повећати еколошку чистоћу горива и мотора.

Између осталог, ниво главне компоненте аутомобилских издувних гасова – оксида угљоводоника – у Москви и другим великим градовима света сваке године се смањује, истичу еколози. То је везано с преласком на норме Евро-2 и Евро-3. У Москви и Прагу просечне годишње концентрације оксида угљеника у последњих 6 година су се преполовиле, у Лондону су се смањиле за 1,8 пута, Хонконгу за један и по пут.

Москва не заостаје за тројицом лидера по показатељима сумпор-диоксида у атмосфери,а победника као што је Париз чак претиче. Садржај овог загађивача у престоничком ваздуху се налази на врло ниском нивоу, говори Јелена Корнева.

По мишљењу стручњака, у Москви честице прашине сметају да се дише пуним плућима. Оне се нагомилавају у ваздуху због лошег квалитета асфалта. Аутомобили својим гумама, а пешаци ногама подижу прашину у ваздух, битно нарушавајући његову чистоћу. У том смислу, сматрају еколози, треба погледати искуство других европских престоница, где је квалитет путева виши него у Русији.

Има и чисто природних фактора који не дају Москви да постане најбољи град на Земљи. Њен рељеф су узвишења северне и јужне периферије и котлина централног дела затворена међу њима. У таквим условима штетне супстанце се разилазе спорије него у градовима са равним рељефом. Ради поређења, лидер чистоће, Стокхолм, стоји на острвима и добро се проветрава.

Екологију руске престонице може да побољша увођење горивних стандарда Евро-4 и Евро-5, растерећење магистрала, максимално кришћење железницеи речне флоте. Постоји чак сасвим фантастичан пројекат – кретање на дирижаблима. Становницима великих градова еколози препоручују да чешће одлазе у природу како би проветрили плућа, а у становима да поставе јонизаторе ради обогаћења свог организма кисеоником.