Повећање цена прехрамбених производа постало је глобални проблем

Међународна Организација за храну и пољопривредну производњу чак се спрема да позове владе света да сазову специјалну конференцију посвећену замрзавању растућих светских цена. О узроцима глобалног поскупљења прехрамбених поизвода говори председник Житног савеза Русије Аркадиј Злочевски.
«Опште стање на тржишту изазвано је фундаменталним узроцима који ће бити активни на стратешком плану у дуготрајном периоду. Главни разлог је што становништво планете расте за 80 милиона људи годишње, а додатна производња хране је довољна за око 40 милиона људи. То је процес који се одавно дешава и који се није претварао у повећање светске потажње само из тих разлога што је становништво расло углавном у слаборазвијеним земљама као што су Индија и Кина. Од почетка овог века њихове привреде се развијају фантастичним темпом. А то додаје новац у џепове становништва и претвара се у повећање потражње, пре свега на храну».
Поскупљење намирница тера владе многих земаља да предузимају некакве превремене мере. У Русији од понедељка на тржишту на велико започеле су интервениције из државних резерви житарица, од 12. новембра се уводи царина на извоз житарица, како би се увећало њихово доспевање на домаће тржиште. Египат је увећао прехрамбене субвениције за трогивну, Мароко је смањио увозну таксу за житарице. Али сви економисти схватају да су то полумере које могу да одложе неизбежно наредно повећање. Само раст понуде прехрамбених производа ублажиће проблем. Аркадиј Злочевски очекује проширење производње већ наредне сезоне:
«Већ наредне године у погледу житарица на пример прогнозирамо пад цена и то прилично велик – од тренутних 350-360 долара за тону до отприлике 220'250. И мада то није повратак ранијим, веома ниским показатељима који су се држали око 30 година од 100 долара за тону, то ипак није тако висока вредност коју имамо данас. И то је условљено читавим низом фактора. Свет проширује усеве: то ће довести до увећања рода и до смањења цена».
Наравно, управо је раст цена подстакао пољопривредне произвођаче у развијеним земљама да засеју своје земљиште које је деценијама стајало необрађено. Фармерима је поново повољније да раде, а не да седе на државним субвеницијама. За извесно време то може да ублажи проблем ид а умањи разлику између прираштаја становништва и раста производње намирница.