Екстази јефтинији од кригле пива

Бањалука – Према подацима и процени Одељења за друштвене делатности Административне службе града, између 1.200 и 1.500 Бањалучана свакодневно је на хероину, а више од десет одсто младих, потврдила су истраживања, пробало је неку дрогу. Подаци градске управе кажу да помоћ Центра за ментално здравље највише траже зависници од хероина, узраста од 23 до 28 година, а у минулих 12 месеци, у специјалистичким амбулантама Клиничког центра, смештено је 300 пацијената, дијагностикованих као наркомани.

Борбу против наркоманије отежава и то што се лечење болести зависности не налази на листи бесплатних услуга Фонда здравственог осигурања Републике Српске. Због тога се у последњих годину дана – од 28 пацијента у Центру за ментално здравље – лечењу подвргла 21 особа, а седам их је одустало јер није имало новца да плати пуни медицински третман.

На Клиници за психијатрију формирано је одељење за болести зависности са 20 кревета, где су пацијенти подвргнути детоксикационом третману, а два пута недељно са њима се организује терапијски рад. Лекари на овој клиници утврдили су да је 50 одсто лечених наркомана заражено вирусом хепатитиса Це.

Употреба наркотика је попримила забрињавајуће размере, јер се све врсте дроге могу наћи по школама, у кафићима, на забавама... а доступне су свим генерацијама. За средњошколца Дамира Макивића ширење наркоманије и није изненађење, јер, објашњава он, када неко жели да искуси нешто забрањено, пре ће посегнути за таблетом „екстазија” која у Бањалуци кошта две марке и за 50 фенинга је јефтинија од пива у кафићу.

У Центру за социјални рад веле да је проблем наркоманије посебно тежак зато што се зависници најчешће јављају када су се већ добро „навукли” на наркотике, односно када родитељи више не могу да се брину о њима и када почну да крше закон. Социјални радници на овом проблему сарађују са члановима Удружења грађана „Викторија” и Психијатријском клиником, тако да су за минулих годину дана помогли у лечењу близу 700 зависника.

Удружење „Викторија” је основало две комуне за лечење наркомана. Како су нам објаснили психолози, програм ресоцијализације зависника у комунама траје две године, а обухвата и зависника и његову породицу. Пре одласка у терапијску заједницу зависници морају проћи кроз индивидуалне разговоре, групне радионице, дневне боравке... У овом удружењу на зависност гледају као на симптом који упозорава да се у друштву догађа нешто лоше.

„Ми те људе сматрамо нормалним, али са проблемом више од других. Због тога, више од 90 одсто зависника који су прошли кроз терапијски програм сада живи нормално”, рекла је за наш лист психолог Татјана Прерадовић. Она је додала да је зависник, у ствари, незрела особа, неспособна да се носи са тешкоћама свакодневног живота и својим емоцијама.

Према програму „Викторије”, задатак терапеута је да увери чланове групе у исправност њихове одлуке, да забораве ружну прошлост и окрену се нормалном животу. Према подацима овог удружења, у 75 одсто случајева помоћ су тражила лица између 23 и 33 године, 17 процената су млађи, а осам одсто старији од 23 године. Суштински проблем, наводе стручњаци у „Викторији”, није доступност наркотика него човек који посеже за њима.

У две „Викторијине” комуне има 60 места за мушкарце, а планирају да формирају и терапијску заједницу за жене. „Програм у терапијским заједницама спроводи се у социјалној изолацији и траје две године. Штићеници уче да се понашају одговорно, да имају дневне обавезе, због тога раде у башти, са животињама, сами пеку хлеб”, казала нам је Татјана Прерадовић.

Са штићеницима комуна раде психијатри, психолози, социјални радници, али и бивши зависници који су завршили програм терапијских заједница и имају нормалан живот, а овим људима пружају позитиван пример. Чланови „Викторије” покушавају да предавањима у школама, али и појединачним разговорима са родитељима, наставницима и психолозима, утичу на сузбијање или бар рано откривање наркомана.