Ћирилица угрожена у БиХ?

 


Доминација латиничног писма и све мања употреба ћирилице у заједничким институцијама БиХ озбиљно су угрозили србски језик и књижевност у земљи. Зато се институционална заштита ових двају стубова српске духовности и националног идентитета намеће као суштинска!
Ово је говото идентичан став књижевника, лингвиста и политичара из Републике Српске када се говори о положају србског језика и ћириличног писма.

Оштра противљење бошњачких посланика у парламенту БиХ да натписи на новој личној карти буду исписани ћирилицом и латиницом, и да се остави могућност додавања и ентитетског држављанства на полеђини документа, у РС читају као жељу Сарајева за гушењем ћирилице и постављању темеља такозваног “босанског језика”.

Потирање ћирилице, осим у извршној, судској и законодавној власти БиХ, видљиво је и на телевизији, у штампи, издаваштву, на интернету, али и у градовима у Србској где су називи већине трговина, кафића и радњи исписани латиницом.

Лингвисти из РС кажу да је велики проблем и то што је у Србској међународна заједница октроисаним уставом укинула термин србски језик. У Уставу РС нема термина србски језик, него се наводи да постоји језик србског народа, језик бошњачког и језик хрватског народа.

Председник Удружења “Ћирилица” из Бањалуке Раде Удовчић каже за “Новости” да институције РС и србски представници у институцијама БиХ не смеју да изгубе “борбу за ћирилицу”.

"Проблем јесте лингвистички, али је у питању политичка борба. Укидање ћирилице и увођење босанског језика био би први корак ка гашењу РС и србског идентитета", оценио је Удовчић.

Власти у РС би морале да универзалном декларацијом заштите србски језик и ћирилицу.

"Сви јавни натписи морали би да се пишу прво на ћирилици", истакао је Удовчић.

"Кад одете на Филозофски факултет у Сарајеву, увек се говори о босанско-хрватско-србском језику као прелазној фази, а то је кобна фаза, јер тај назив је подлога за босански језик. Кад год треба да се осамостаљује назив језика, увек се осамостаљује први део назива", упозорио је угледни лингвиста др Милош Ковачевић.

Свесна значаја борбе за заштиту ћирилице, Академија наука и уметности РС недавно је формирала Институт за србски језик и књижевност.

"Ситуација у БиХ је врло неповољна по србски језик, пошто се настоји провести теза још из времена Аустроугарске да се формира земаљски тј. босански језик. Морамо се супроставити таквим схватањима. Наш језик је србски. Сва друго су политички језици", казао је за “Новости” председник Академије наука и уметности РС Рајко Кузмановић.

Посланик СДС у парламенту БиХ Александра Пандуревић каже за “Новости” да је сведок свесног гушења ћирилице у заједничким институцијама БиХ.

"У законима који нам долазе из Савета министара углавном нема ни слова србског језика. Текстови су пуни кроатизама попут “предсједатељ”, “проведбени механизам”, “еуропски” “средишњи”...Таква пракса мора престати", казала је Пандуревићева.