Алкохол “убија” јетру

Умор и губитак енергије су уобичајени рани симптоми удружени с губитком апетита и мучнином. Код болесника у узнапредовалом стадијуму развија се жутица, узрокована немогућношћу јетре да одстрани билирубин из тијела. Најуспјешније лијечење, свакако је добра превенција.

Цироза јетре је хронична болест која доводи до промјене у грађи јетреног ткива, крвних судова и центре јетре што може резултирати жутицом, повећањем притиска у венском саставу јетре, појавом слободне течности у трбушној шупљини и поремећај свијести.
Узроци цирозе јетре су вирусни хепатитиси (Б, Ц, Д), метаболичке болести, болести жучних водова, (опструкције жучних водова каменцима, тумором и сл., ПБЦ, ПСЦ, сметње у одвођењу венске крви, љекови и токсини, имунолошка обољења и други.
Јетра је нарочито осјетљива на утицај алкохола. У тијелу алкохол се разлаже на одређене спојеве од којих су неки јако штетни за јетру. Након неког времена претјерано уживање алкохолних пића доводи до појачаних потреба за кисеоником и у исто вријеме узрокује накупљање масти, што онемогућава јетри да узима кисеоник. Имунолошки систем одговара на то тако да ствара упални процес који коначно уништава центре јетре. У току те почетне фазе јетра је знатно увећана ("масна јетра"), да би се у каснијој фази смањила и задобила ожиљке и чвориће који представљају накупине регенерираних јетрених станица ("зрнаста јетра").
Умор и губитак енергије су уобичајени рани симптоми удружени с губитком апетита и мучнином. "Спидер невуси" обично се јављају на кожи (тачкасте црвене мрље из којих се шире паучинасте крвне жилице). Код болесника у узнапредовалом стадијуму развија се жутица (жута боје коже и бјелоочница), узрокована немогућношћу јетре да одстрани билирубин из тијела. На длановима је присутан, тзв. палмарни еритем (црвенило). У мушкараца се опажа смањена длакавост, а може се развити атрофија тестиса и понекад болно повећање груди (гинекомастија). Накупљање течности у трбуху уобичајен је знак узнапредовале цирозе. Повишена тјелесна температура, бол у трбуху и осјетљивост на притисак је обично знак да је присутна и инфекција. Заборавност, потешкоће у задржавању пажње и не одговарање на питања први су знаци оштећења мозга токсинима који настају због неправилне функције јетре. Остали симптоми укључују специфичан мирис (попут земље) и дрхтање. Касни симптоми енцефалопатије су ступор и евентуално кома.
У случају јетрене болести, без појаве течности у трбуху и крварења, узрочна терапија може бити јако ефикасна. Дијета садржи 1 гр протеина/кг/дан, уз 3 грама соли дневно. Зависно од процјене љекара, у фази цирозе са изливима неопходна је терапија љековима за измокравање и спуштање крвног притиска лаксативима, надокнада протеина у крви, витамина и антибиотско лијечење. У случају терминалне фазе цирозе јетре једина успјешна метода са високим преживљењем је трансплатација јетре. Може се рећи да је најуспјешније лијечење добра превенција. У највећем броју случајева то значи апстиненција или умјерено конзумирање алкохола, те избјегавање ризичног понашања за пренос вирусне болести (полни односи без заштите, упораба интравенских наркотика) и строга контрола препарата људског поријекла који се користе у трансфузијама. Препоручују се превентивни систематски прегледи са тестирањем на хепатитис Б и Ц.


Ко оболијева од цирозе

Око 10 до 35 одсто алкохоличара развиће алкохолни хепатитис, што је прва степеница за развој цирозе јетре. Након година неумјереног конзумирања алкохола, оштећење може бити опсежно и повезано с осталим навикама, као што су лоша исхрана и недовољан унос витамина.
Алкохоличари би морали бити вакцинисани против хепатитиса Б и то са већом дозом него што је уобичајено. Стручњаци вјерују да ће се број насталих цироза због хроничног хепатитиса повећати за 60 одсто и то нарочито због хепатитиса Ц. Још се не зна који је ризик за настанак цирозе код болесника који болују од хепатитиса Ц, али је сигурно да конзумирање алкохола доприноси већем ризику. Генски тип вируса утиче на јачину болести и потенцијални развитак цирозе. Болесници с већим бројем вируса у крви и јетреном ткиву имају већи ризик за развој цирозе. Око 3 до 5 осто људи заражених вирусом хепатитиса Б развије хронични облик, а само пола од њих ће развити цирозу.


Неизљечива болест

Најозбиљније компликације цирозе су крварења, инфекције и оштећење мозга. Скоро сваки процес у тијелу поремећен је због неправилности у раду јетре (пробавни, хормонални, крвоток). Јетра је, такође, задужена за разградњу бројних отровних материја, које се накупљају и оштећују функције мозга. Цироза је и узрок настајања карцинома јетре.
Цироза је неизљечива болест. Но правилним дијеталним програмом и лијечењем може се успорити њен ток. Код болесника с хепатитисом Б петогодишње преживљење након установљене цирозе је 71 одсто. Код алкохолне цирозе, ако болесник престане пити алкохолна пића, проценат преживљења од 5 година износи 85 одсто. За оне који наставе пити шансе да ће живјети више од 5 година су 60 одсто.