Чиме је поплочан пут од Мастрихта
Уједињена Европа прославља 20-годишњицу Мастрихтског споразума. Идеје јединственог економског простора, јединствене валуте, проглашене 1957. године у Риму, наишле су на конкретно оваплоћење. И више од тога: Мастрихт је постао симбол неолибералног окрета ЕУ. За протекле године документ је претрпео низ измена на рачун споразума, потписаних у Ници 1997. године и у Амстердаму три године касније. Конструкција је овенчана Лисабонским споразумом 2009. године. Планови за интерграцију су били грандиозни, није ни из далека све реализовано. Тему наставља аналитичар Сергеј Гук и експерт – Владислав Белов, руководилац Центра за немачка истраживања Европског института РАН.
Европски лидери сањали су о јединственој међународној, одбрамбеној политици и политици безбедности, што је и било фиксирано у преамбули. Реални живот је помало охладио жар ентузијаста. Национални интереси великих држава – Немачке, Велике Британије, Француске и Италије - упорно нису желели да се подударе. Тежња да се говри једним гласом у међународној заједници закржљала је и пре него што је рођена. Ради тога је било потребно да Лондон и Париз одустану од својих места сталних чланова СБ УН. Али о томе они нису хтели ни да чују. А ускоро је и сам Берлин почео да иступа са сличним амбицијама.
У децембру 1991. године Француска и Велика Британија покушале су да скромно реше проблем очувања јединства Југославије. Узалуд: Немци су својим признањем независности Словеније и Хрватске прецртали све планове. А већ о каквом „јединственом гласу“ је могло да се говори у току упада САД у Ирак? Американци су тада вешто суочили „стару“ Европу са новајлијама у ЕУ.
У јануару 1999. године, не без недорађености, појавио се и Европски валутни савез. Главни проблем је био на длану. Оци оснивачи замислили су да упаре државе са чврстим валутама са њиховим „млађим“ партнерима, чији новчани знаци су сматрани „меким“. Коначни циљ: унифицирати економију зоне евра уз помоћ јединствене валуте. Али улогу парног ваљка евро није могао да испуни. Процес интеграције је прикочен. Мишљење Владислава Белова, руководиоца Центра за немачка истраживања Европског института:
У току је постепена хармонизација економске политике. Нису хармонизовани још порези, поједине сфере. Зона евра чини тек прве кораке на путу унификације буџетске политике. Земље су се одважиле на врло сложен експеримент. И у многоме он је успео. Видимо Европу разних брзина. По мени, најважније је да се периферија постепено приближава. Да, процес је спор. Да, како се сматра, Немачка и Француска су добиле много више него друге земље. Заборавља се да Немачка није само највећи извозник у оквиру ЕУ, већ и највећи увозник. На стотине милијарди евра Немачка уовози из других земаља. Експеримент заслужује добре оцене. У целини положен је добар темељ.
Бивши канцелар Немачке Хелмут Шмит види основни недостатак у томе да Мастрихтски споразум нема међународно-правни карактер. То је само међувладина изјава о намерама, а зато обавезујућу снагу споразум нема. Замисли да се формира јединствени политички простор за сада остају само у преамбули.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















