Три ентитета

БиХ треба да буде организована као федерална држава с најмање три федералне јединице, у оквиру које би федералне јединице биле формиране првенствено по етничком критеријуму, наводи се у платформи за нови устав БиХ, усвојеној на Првом сабору ХДЗ-а 1990, почетком ове седмице, у Мостару.

- С обзиром на то да је БиХ држава три равноправна конститутивна народа Хрвата, Бошњака и Срба и националних мањина и равноправних грађана, најбоље државно уређење за БиХ јесте федерално државно уређење. Поред етничких критеријума, требало би узети у обзир географске, економске, саобраћајне, историјске и друге - наводи се у платформи.

Федералне институције власти имале би јасно дефинисана овлаштења, неопходна за нормално функционисање државе и њену позицију у међународним односима, попут спољне политике, спољнотрговинске политике, царинске политике, монетарне политике, одбране, безбједносне политике, пољопривредне политике, финансирања институција и међународних обавеза БиХ, те функционисања заједничких и међународних комуникацијских средстава.

ХДЗ 1990 предлаже да федерални парламент буде састављен од два дома, заступничког, од представника изабраних на општим изборима, и дома народа на основи паритета изабраних посредно, од легитимних представника народа. Домови би усвајали све законске акте, а дом народа морао би имати ефективно право вета.

- Извршну федералну власт предводило би предсједништво, од три члана, представника конститутивних народа, од којих је један предсједавајући, а друга два били би његови замјеници. Ротација по националној основи била би након сваких избора - објашњава се у платформи.

У њој се даље наводи да би чланови предсједништва били бирани посредно, у федералном парламенту, при чему би требало обезбиједити механизам бирања, који гарантује сваком народу избор њиховог легитимног представника. Предсједништво би имало ингеренције над спољном политиком и одбраном.

Влада федералних јединица треба да буде састављена на паритетном моделу, с предсједником из народа из којег није предсједник предсједништва или парламента. Влада би морала имати довољно компетенција и механизме за дјелотворну владавину унутар овлаштења које има федерална власт, док би на државном нивоу било Министарство безбједности БиХ и безбједносне агенције.

Врховни и уставни суд били би највиша судска инстанца на нивоу државе. Уставни суд имао би по три судије из сваког народа и једног представника националних мањина. Врховни суд имао би овлаштења у поступцима по жалбама и изванредним правним лијековима. Привремено би имао и одјељење за ратне злочине. Општине и градови били би јединице локалне управе и самоуправе с бројнијим и јачим овлаштењима него што их имају сада - додаје се на крају платформе.