Алелуја, Алелуја! И на простору “Региона” указала се Велика Мајка Ангелина Јолие. Није дошла са својом многобројном дјецом и стотину дадиља јер су у Сарајеву сиге падале са кровова.
Жао ми је што анорексична бивша дрогерашица баш никад није осјетила потребу да уз егзотично дијете из неке дивље Камбоџе усвоји и неко сиромашно црно или бијело дијете, свеједно, из Америке.
Сви знамо да и у Америци живе милијуни гладних малишана само… То се једноставно не носи. Каква би то била порука, вући за ручицу мршаво, преболесно, гладно њујоршко дијете?
Смије ли Биг Мама ронити сузе из очију премазаних шминком отпорном на текућину над судбином властите земље? Мало морген, рекао би покојни Милошевић.
Смије ли Ангелине Јолие снимити љубавни филм о Либијки којој су Амери затрли сву родбину и Амера који је то учинио? Смјела би једино кад би у филму покојни Либијци пуни љубави силовали Амера.
Али доћи у Регион и продавати нам причу о “лошим момцима” и “србском народу који је добар” много је лакше. Прецизније, пожељно. Крајње прецизно, Јолие је једноставно добила задатак и логистику.
Тко нормалан може повјеровати да је Јолие “режисерка”, “сценаристица”…Смије ли се тако вријеђати озбиљна професија?
Наравно да ми Индијанци са ових простора који смо од Амера добили шарена стакалца у облику филма “о љубави” не можемо из своје коже.
У Зетри је плакало неколико милијуна Босанаца увјерених да су их силовали и да их силују и да ће их силовати “Срби”. Одавде до вјечности.
Ми ћемо сутра гледати Јолие у Загребу и скупа с њом лити горке сузе над силованим Босанцима и с ужитком у себи јебати матер “Србима”. У себи јер је гласно јебање “Срба” у Хрватској у међувремену постало политички некоректно.
Коју и какву је улогу у клању у нашој бившој земљи играла и игра домовина Сузане Јолие никад нећемо сазнати. А и кога брига. Ако будемо добри Ангелина ће усвојити неко Босанче без руку и ногу да свијет подсјети на дивљаке са Балкану.
Признајем. Јебе ми се и за Јолие, њене сузе и фрку која се дигла око “њеног” филма. Ја и даље чекам филм у коме ћу видјети како кршни Амер јебе читав свијет.
Нећу дочекати филм али да осјећам амерички курац у гузици из дана у дан, из године у годину, да ће ме шарафити док сам жива, то осјећам. То ће осјећати и сплитска дјечица која ће умирати од рака кад се у Лори буду прали амерички ратни бродови.
Филм Ангелине Јолие о силовању сигурно је потресан, баш, оно, потресан. Наравно.Тко о силовању може направити бољи филм од силоватеља?
