ТТ

Пиштољ ТТ (Туљски Токарев) у време Другог светског рата био је главно лично оружје официра и генерала Совјетске армије и био је намењен за вођење блиске борбе на растојању до 15 метара.

Пиштољ је представљао краткоцевно оружје са аутоматским пуњењем, у којем се достављање и додатно пуњење муниције у шаржер, затварање и отварање канала цеви, извлачење из шаржера и избацивање празне чауре вршило аутоматски. Аутоматика је заснована на познатом принципу Браунинга, при којем се инерциона маса формира затварачем повезаним са цеви приликом његовог кратког хода. Пуцање из пиштоља се врши појединачним пуцњевима. Пуњење муницијом се врши из пљоснатог шаржера, смештеног у дршци пиштоља. Међу домаћим и страним пиштољима ТТ се одликовао високом пробојном моћи и убојном снагом. Ови квалитети осигурани су зављујући снажној муницији и прилично великој дужини цеви. Под разним називима пиштољ ТТ се производио у Кини, Мађарској, ДР Немачкој, Југославији, Бугарској, Вијетнаму, Египту, Пољској. У наоружању ирачке армије био је више од 30 година. 1991. године ТТ је поново осетио барут у време рата у Персијском заливу, показавши се одлично у условима пешчаних бура, за разлику од многих других, савременијих узорака технике. Стотине ових пиштоља било је одвезено у САД као ратни трофеј америчких војника.

Најважнија предност овог пиштоља је огормна пробојна моћ метка испаљеног из њега. Он може да пробије војнички шлем, слој воде дебљине веће од 120 центиметара, да уђе у песак на 35 центиметара, да пробије борово дебло дебљине 15 центиметара и да обори великог медведа. Метак велике брзине увек је био озбиљна претња за полицајце многих земаља света. Полицајци Хонгонга облаче пред излазак на дежурство ојачане панцире треће класе А+ зато што се често суочавају са криминалцима чије је наоружање пиштољ ТТ кинеске производње. Ове панцире многи тако и зову: токаревски панцир.