У мету: Свака част, "соколови"

Оно што jе нама из града коjи ниче на ливади jош и драже jесте чињеница да се наша Славиjа изборила и за титулу наjбољег српског клуба.

Приказана игра против, морамо то истаћи, изузетно коректне екипе Сараjева, пред, такође, изузетном публиком, апсолутно jе потврдила да jе пут коjим иде Славиjа, предвођена Драганом Кулином, на мjесту предсjедника, те Богданом Чеком на позициjи директора и прескромном Миломиром Одовићем на позициjи шефа стручног штаба, потпуно исправан. На "Кошеву" jе Сараjево било апсолутно надиграно. Нису изабраници Хусрефа Мусемића могли ништа против растрчаних и разиграних Вукасовића, Спалевића, Муминовића, Регоjе, Станковића, Белошевића. Функционисала jе екипа из Источног Сараjева као наjпрецизниjи механизам. Сараjево jе постигло погодак послиjе jедне jедине грешке "соколова" у току 90 минута, а могли су да приме четири-пет. Штета што се мрежа Мухамеда Aлаима ниjе затресла jош неки пут. Било би лиjепо, а ни овако ниjе лоше.

Присjећам се када jе на мjесто шефа стручног штаба стигао Миломир Одовић, ниjе ниjедног тренутка обећавао куле и градове.

Напротив, врло трезвено jе говорио да му jе циљ да његова екипа почне да игра фудбал и да тако долази до резултата. Ниjе одустаjао ни када jе прошле године имао сериjу од пет узастопних пораза. Трпио jе он критике оних са трибина, али треба честитати и управи. Ниjедног момента нису дошли у позициjу да размишљаjу о евентуалноj смjени шефа стручног штаба.

Напротив, стали су уз њега и заjедно сада уживаjу у погледу на табелу и полуфинални резултат Купа.

Па гдjе jе jачина тог клуба. Прво треба рећи да вjероватно толико ентузиjазма нема ни у jедном тиму у Премиjер лиги, а ни Републици Српскоj. Толико љубави према клубу, а он слави наредне године 100 година постоjања, такође, нема на далеко. Од навиjача, управе, играча, па зашто рећи не и новинара. Сви смо ми инфицирани Славиjом. Она jе била приjе много година симбол нас православаца на овим просторима. Тако jе и данас, нема дилеме. Прелиjепо jе видjети те играче како заjедно, сви ама баш сви, славе, радуjу се триjумфима, бодовима, а стидљиво ћемо се надати и трофеjима. Имамо, ваљда, право на то.

Да нема те љубави, ентузиjазма, заjедништва, тешко би било стићи до ових сада висина. Славиjа ниjе богат клуб, не разбацуjе се новцем, размишља се о сваком фенингу... Нема гомилања играча. Одовић jе тренер коjи jе са наjмање играча наступио у Премиjер лиги. Нема велику клупу Славиjа, а нема ни да се разбацуjе и троши. Боље jе та средстава уложити у стадион, а он сваким даном љепши и љепши.

Оваj успjех jе прелиjеп, али треба и наставити. Очекуjе се реванш меч на нашем терену. Треба ту бити бољи, изборити пласман у финале. Овдjе ћемо стати, а ако се оде у финале и даље, онда ће бити jош новинарских текстова. С разлогом. Jедва чекам, не финале, већ да наставим са писањем.