Путин диктира дневни ред ЕУ

Западњачка постхладноратовска политика промовисања демократије и западњаштва је пропала. "Та стратегија је уништена", пише у извештају од 65 страна. "Данас је Москва та која одређује квалитет односа Европске уније (ЕУ) и Русије. Русија је моћнија, мање кооперативна и тврдоглавија. Повећано самопоуздање Русије трансформисало је однос Уније и Москве". Пошто Москва окреће леђа Западу и прети ветом Савету безбедности Уједињених нација да би стопирала западњачку политику, а Европу држи као енергетског таоца, Брисел не може да донесе праву одлуку, сазнаје се из овог извештаја. "Данас је Кремљ тај који одређује агенду односа ЕУ и Русије", рекао је Јошка Фишер, бивши министар спољних послова Немачке који председава овим саветом и води независну експертску групу.
 
Економија ЕУ 15 пута је већа од руске, а њена популација је три пута већа од њеног суседа, али Русија ипак стално надмудрује Брисел, наводи се у извештају.
Изазов који је поставио Путин у средишту је интересовања ове године. Он блокира план Европе да преузме контролу над Косовом, покрајином с југа Србије, и да је подстакне на независност. Кад год Путин у последње време дође у Западну Европу, привуче пажњу својим ратоборним наступом. У фебруару је у Минхену оптужио председника Џорџа Буша да покушава да освоји свет. Пре две недеље у Лисабону искористио је самит ЕУ - Русија да упути упозорење о могућој репризи кубанске ракетне кризе из 1962. уколико САД смести делове свог ракетног штита у Пољску и Чешку.
 
Марк Лионард, извршни директор Савета и један од аутора овог извештаја, поделио је ЕУ у пет категорија које су у распону од нових "хладних ратника", Пољске и балтичких земаља, које су сумњичаве по питању московских намера, до "Тројанских коња" Кипра и Грчке, православних земаља које подржавају циљеве Москве. Између ових екстрема налазе се Немачка, Француска и Италија које прижељкују "стратешко партнерство" с Москвом и које нису вољне да захладе односе с Русијом. Затим, ту су "пријатељски прагматисти" као што су Аустрија и Мађарска и "непопустљиви прагматисти" као што је Норвешка која истиче питања људских права и недостатке демократије. Британија се прикључује овој последњој.
 
У извештају се такође наводи да у оквиру ЕУ постоји само незнатно слагање између оних који желе да "задрже" Русију и оних, као што су немачке социјалдемократе, који преферирају "Остполитик" и који траже да се Русија промени, интегришући се у мрежу "међузависности" са западом. Путин је манипулисао Европљанима уз помоћ политике "завади па владај", игноришући Брисел, послујући с појединим земљама и користећи расколе између земаља ЕУ. Ова "систематска политика насилничког билатерализма" служи се "дипломатским притиском, ембаргом на трговину, блокадама транспорта, поновним преговорима у вези са уговорима о снабдевању гасом и нафтом". Спремност Москве да се служи претњама у спољњој политици променила је ток дебате.
 
Руска црква - Митрополит смољенски и калињинградски Кирил:  Косово мора да остане део Србије
  
МОСКВА – Руска православна црква штити Србију када је реч о Косову и Метохији и наставиће да инсистира на томе да Косово обавезно мора да остане органски део Србије, изјавио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, митрополит смољенски и калињинградски Кирил.
 
Нема равнодушности када је у питању Косово и Метохија, рекао је руски црквени великодостојник, реагујући на констатацију новинара државног информативног ТВ канала „Вести” да цео исламски свет реагује гневно када се појави карикатура пророка Мухамеда, а да је на Косову „′ударен шамар′ православној свести, целој светској православној заједници”.
„Косово је почетак духовне и културне историје земље и ако се откине од Србије, она се претвара у земљу са безначајном културом, кратком историјом - сви њени извори су тамо”, рекао је митрополит Кирил у интервјуу за руску телевизију.
 
„Када би се (пример) применио на западноевропску ситуацију, то је исто као када бисте Рим изоловали од Италије и рекли да треба да буде друга држава која нема везе са Италијом. Исто је и са Косовом. Оно је било средиште целе културне духовне историје српског народа”, истакао је представник РПЦ.
Према речима митрополита смољенског и калињинградског „одвајање Косова (од Србије) би била катастрофа за цивилизацију”.
 
„Чудим се да то не схватају западне земље. Наравно, постоји нека политичка логика, али логика која иде против самобитности и самосвести народа. То је врло опасна логика”, истакао је митрополит Кирил, који је јуче у Москви разговарао са митрополитом загребачко-љубљанским и целе Италије Јованом.
Митрополита Српске православне цркве је у среду примио и патријарх московски и целе Русије Алексиј II, који је рекао да РПЦ дели бригу српског народа када је у питању Косово и Метохија, јер схвата да је Косово света земља за Србе.
 
“Све ове године ми смо заједно са српским народом преживљавали тешкоће које су га задесиле”, - рекао је поглавар Руске цркве.