Србски криминалци највећи дилери украдених слика

Волфганг Гобер, дугогодишњи начелник аустријске полиције који води специјализовани тим за откривање украдених слика и хапшење крадљиваца умјетнина, каже за „Блиц“ да није случајан податак да су слике Пабла Пикаса и Пола Сезана, вриједне стотине милиона евра, откривене у Србији.
“Ми смо у неколико наврата откривали да у нелегалном откупу украдених слика учествују људи поријеклом из Србије. Изузетно су добро повезани са свим криминалним структурама, раде заједно са Албанцима и Хрватима и уиграли су цио систем - од крађе умјетнина до њихове продаје. Баве се и откупом и шверцом украдених слика, па умјетнине преносе из једне земље у другу и онда их продају”, објашњава Гобер.
Аустријски начелник открива и да је заједно са колегом из Швајцарске, детективом Елисом, сарађивао са полицијом у Србији и да је указивао на шверцере украдених слика.
“Радују ме ова хапшења, значи да добро радимо свој посао. Међутим, сумњамо да су ухапшени у Србији имали сараднике у Европи и њих треба ухапсити. Потребно је спречити и шверц украдених слика на Косово, одакле се даље преносе у Албанију, Русију, или их продају богатим шеицима. Србска полиција мора одлучније да истражи приватне колекције богаташа, у којима се, како ми сумњамо, налазе неке украдене слике”, додаје Гобер, не желећи да открива о којим сликама је ријеч.
Данијел Трајковић, један од београдских колекционара умјетничких слика, истиче да је врло мало украдених слика савремене умјетности, већ су то обично слике из предратног периода, то јест умјетника који више нису живи.
“У нашој колекцији налазе се слике од 1960. године до данас. У овом периоду нема фалсификата и украдених слика, али је проблем у умјетнинама из 30-их година, гдје се лоповима и фалсификаторима исплати улазак у такав ризик. Зараде на томе нису велике и, обично, србски лопови, они мање искусни, не умију да препознају колико могу да зараде на појединим сликама”, објашњава Трајковић.
Предраг Живковић, један од највећих приватних колекционара слика у Србији, каже за „Блиц“ да је и сам неколико пута добио понуду за откуп „сумњивих умјетнина“.
“Позвали су ме два пута телефоном и питали да ли ме интересују слике познатих светских и србских аутора, које могу да добијем по далеко нижој цијени. Сваки пут сам пријавио полицији позиве. Ипак, чини ми се да лопови у Србији тешко продају украдене слике, то више интересује гастарбајтере и странце, који „златом“ плаћају украдена ремек-дјела. Срби су у овом послу, како претпостављам, само извршиоци и организатори крађе, а онда се други баве продајом”, каже Живковић.

Три највеће крађе слика у Србији

У октобру 2000. године из Дома Народне скупштине, током петооктобарских демонстрација нестале су слике са потписом Петра Лубарде, Милана Коњовића, Петра Добровића, Мила Милуновића, Милана Кечића, Златка Прице, Бошка Карановића, Зоре Петровић, Николе Граовца, Бранка Шотре, Милића од Мачве... На сајту МУП-а и данас стоји да недостаје још 55 слика.
Средином 2001. из зграде „Апатинске пиваре“ у ноћи између 19. и 20. маја однесено је 10 умјетничких дјела великих србских сликара, међу којима су уља Милана Коњовића, Стојана Аралице, Петра Лубарде, Миће Поповића, Николе Граовца и Саве Стојкова. Шест „апатинских“ слика је пронађено, али четири још нису.
Јануара 2006. из Музеја Новог Сада украдене су умјетничке слике: „Портрет оца“, приписан Рембранту, слика „Сенека“, приписана Рубенсу, „Пејзаж са пецарошем“ Пјера Франческа Моле и „Глава Христа“, дјело непознатог холандског или њемачког аутора из 16. вијека.