Европски посланици ојачали јединство
Парламенти земаља чланица ЕУ сада ће се трудити да активније и одлучније координишу спољну и одбрамбену политику ЕУ, као и политику унутрашње безбедности. У том циљу формира се специјални орган – Међупарламентарна конференција.
Према коначном документу који су усвојили учесници Варшавског самита, Међупарламентарна конференција ће се окупљати сваких 6 месеци у земљи која председава ЕУ. Националне парламенте ће представљати по 6 посланика из земље, још 16 посланика ће бити упоћено из Европског парламента. Канидатима за чланове ЕУ и НАТО-а такође је допуштено да шаљу на Конференцију своје посматраче. Формирање ове својеврсне надзорне структуре резултат је дводневних дискусија о кризи европског јединства. Отварајући састанак, премијер Пољске Доналд Туск је истакао да због перспективе распада зоне евра сумњи се подвргава смисао постојања ЕУ. У истом духу се исказала председник португалског парламента Марија да Асунсау Ештевеш која је рекла да срећна судбина чланова ЕУ зависи од јаке ЕУ и опште стратегије земаља чланица. Она је позвала колеге да памте јединство. А представник кипарског парламента скренуо је пажњу окупљених да је криза заједништва изазвала у ЕУ неповрење грађана према европским институцијама.
Међутим, све очигледније постаје да је најделотворнији рецепт очувања пројекта Јединствене Европе формирање федеративне структуре на основу ЕУ, рекао је у интервјуу за Глас Русије политиколог Павел Свјатенков:
Проблем европског јединства састоји се у томе што се Европа превише брзо проширила на Исток, и оне институције које су важиле за источноевропске земље, нису могле да се укорене у тим државама као прво. А као друго, нису све земље чак ни старе Европе сремне да деле свој суверенитет у корист ЕУ. У целини, већини држава чланица ЕУ то није потребно, зато што оне желе чланство у ЕУ само да би ојачале своје сопствене позиције, између осталог да реше своје националне проблеме, на пример, са суседима, помоћу европских институција. У датом случају за мање европске земље никакве алтернативе удруживању у оквиру ЕУ нема, пошто у противном оне ће једнсотавно пасти у зависност до јаких страних држава. Између осталог, иста та Источна Европа може да постане зависна од Русије, чега се државе тог региона хистерично плаше.
Потписивње такозваног Буџетског пакта управо говори о томе да су европске земље приморане да иду путем централизације, без обзира на неслагања, сматра Свјатенков. Овај пакт је највероватније почетна фаза формирања федеративног модела у ЕУ.
Што се тиче Међупарламентарне конференције, њена ефективност ће моћи да се оцени тек за две године. Истина, још није сасвим јасно шта ће уопште европљанима ова структура. Јер ЕУ и тако располаже јаким бирократским апаратом у Бриселу. Као допуна Европском парламенту може се дублирати и Европска комисија – шта ако то помогне валдама земаља ЕУ да се сигурније оријентишу на путу ка федерацији.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/fdecomite/cc-by/ vostok.rs
- Повезане теме
- ЕУ
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















