Русија спремна да уложи вето

Уколико би било предложено решење којим се одобрава једнострано проглашена независност Косова и Метохије Русија би у Савету безбедности УН уложила вето, изјавио је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров. Протеклог лета у Савету безбедности пропало је шест нацрта нове резолуције о „надгледаној независности” покрајине, јер се подразумевало да ће Русија употребити вето, али та реч тада није изговорена јавно. „Ако буде предложено решење којим се одобрава једнострано проглашена независност Косова, наравно да ће бити вета”, рекао је Лавров у интервјуу дневнику „Времја новостеј”, додавши да ће генерални секретар УН и Мисија УН на Косову „бити дужни да прогласе нелегалном одлуку косовских лидера о једнострано проглашеној независности”. Њихова је обавеза, истакао је шеф руске дипломатије, да створе услове за достизање политичког решења.

За планове САД и Европске уније да заобиђу УН при одређењу статуса Косова, Лавров је рекао да је то „у суштини први покушај да се каже да Уједињене нације више не занимају Запад” и да ће „они компликоване проблеме решавати изван УН”. „Мене је зачудило што те изјаве нису изазвале реакцију коју заслужују”, додао је он.

„Наша позиција заснива се на међународном праву. То нису празне речи, то је одраз наше најдубље уверености да је најопаснија игра кршење резолуција СБ УН, слободно третирање консензусом донетих решења, игнорисање Повеље УН која наглашава суверену једнакост држава и њихову територијалну целовитост, или кршење темељних принципа Завршног акта из Хелсинкија”, истакао је Лавров.

Према његовим речима, када НАТО и ЕУ саопштавају да ће „игноришући све постојеће у Уједињеним нацијама легитимне правне механизме сами решавати како делити Србију, како јој откинути Косово, не дати Србима који тамо живе да изразе своје мишљење о томе” - „једноставно се стављају ван оквира међународног права”. Лавров је рекао да Русија не би уложила вето „да би свима напакостила, да се потврди”, већ зато „што је вето најважнији елемент међународног права које после Другог светског рата омогућава избегавање великих глобалних конфликата”.

„Критикују нас да ћемо уложити вето, да ћемо забранити да се аминује одлуком СБ УН једнострано проглашена независност Косова. Али то није блокирање напора за тражење решења проблема - вето је неодвојиви део Повеље УН, а Повеља је камен темељац савременог међународног права”, истакао је он.

Говорећи о седници СБ УН 19. децембра, на којој је разматрано питање Космета, руски министар је рекао да је „неколико озбиљних солидних земаља, укључујући Јужноафричку Републику, Индонезију, Катар и низ других чланица СБ, изражавало забринутост могућношћу решавања питања Косова изван оквира тог централног органа који се бави проблемима међународне безбедности”. Лавров је рекао да после контаката са америчким и европским колегама мисли да „и они схватају сву опасност тог пута”, али да се испоставља да их ипак политичка сврсисходност, а „у неким земљама и унутрашњополитичка конјунктура и предизборне побуде”, подстиче на тај „веома склиски пут”.

„И зато прибегавају различитим довијањима, покушавајући да представе како наводно Резолуција 1244 не искључује независност и да све то што је у Резолуцији написано о суверенитету Србије, важности политичког решења које се закључује у суштинској аутономији Косова у саставу Србије, да је то све само за прелазни период који је, наводно, истекао”, рекао је он. Лавров је истакао да је апсолутно нетачно и да је припрема плана изасланика УН Мартија Ахтисарија била одобрена као коначно решење. „Тај план инициран је као предлог који је био стављен странама на разматрање. Оне су га размотриле. Једна од страна (Србија) план је одбацила и од тога треба полазити”, рекао је шеф руске дипломатије у интервјуу за „Времја новостеј”.

Јасну поруку о вету Вашингтон и главне европске престонице сигурно ће искористити као доказ за своју тврдњу да је „Савет безбедности блокиран” и да треба пронаћи решење ван њега, тако што би власти у Приштини прогласиле независност „у координацији са Западом”. Међутим, није само Русија изричито против нелегалне независности којом би први пут у савременој историји једној земљи без њене сагласности био отцепљен део територије. Како сазнаје „Политика”, на седници Савета безбедности у среду против америчког плана осим Кине, Индонезије, Јужноафричке Републике и Републике Конго били су и неки савезници Вашингтона као што је Катар. Ова полуострвска земља у Персијском заливу, наиме, има територијални спор са Бахреином око архипелага Хавар и страхује од преседана којим би сепаратистима са тих острва било омогућено да се отцепе од Бахреина, прогласе сопствену државу и оставе Катар без могућности да заузме ту територију богату гасом.

Нова седница Савета безбедности посвећена Косову и Метохији могла би да буде одржана већ следећег месеца, када треба да се расправља о редовном извештају Унмика, изјавио је стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин, најавивши да Москва треба ускоро да размисли о тактици даљих потеза.

У интервјуу за „Комерсант”, Чуркин је рекао да преговори Београда и Приштине треба да буду настављени и да је Русија отворена за договор о томе како ће се преговарати. На питање да ли му је као ултиматум звучала изјава америчког амбасадора Залмаја Халилзада да Москва треба још једном, последњи пут, да размисли о томе да се сложи с планом Мартија Ахтисарија, руски дипломата је рекао: „Ја то нисам схватио као ултиматум. Пре је то било реторичко питање на које је одговор одавно познат. Београд је још у пролеће одбацио Ахтисаријев план и зато немамо о чему да размишљамо.”

О ставу Халилзада да европски и амерички правници сматрају да Резолуција 1244 не спречава независност покрајине, Чуркин је приметио да је то „логика по Орвелу, кад црно представљате као бело”. „Резолуцијом 1244 успостављена је међународна контрола над Косовом до израде решења за будући статус покрајине. У одсуству таквог решења, резолуција јасно спречава косовску независност. Ту није потребан никакав арбитар”, закључио је стални представник Руске Федерације у УН.

У међувремену, водеће земље ЕУ - Француска, Немачка и Велика Британија - које су и кључни заговорници независности, покушаће да изборе договор блока од 27 европских држава да се у јужну српску покрајину пошаље полицијска мисија. Предвиђено је да се на следећем састанку министара спољних послова ЕУ, који ће бити одржан 28. јануара, расправља о правној основи за ту мисију, а већина чланица сматра да је за слање групе од 1.800 полицајаца, судија, тужилаца и цариника довољан позив из Приштине и одлука генералног секретара УН Бан Ки Муна, који би почетком јануара могао да позове Брисел да замени Унмик. Ако би државе које су против независности прихватиле тај аргумент, практично би на мала врата прихватиле и независност. За сада је јасно да Кипар због свог проблема са отцепљеним севером острва неће моћи да призна једнострано проглашену самосталност Косова, а и неке друге земље су против оваквог потеза.

Овакав раскол у Европској унији значио би и крај заједничке безбедносне политике тог блока, али и крај политике Уније према Балкану, јер ни независно Косово, ни остатак Србије не би могли да потпишу било какав уговорни однос с њом - Приштина због тога што њену власт не може да призна Кипар, а вероватно и још неколико држава, а Београд због тога што би неке земље могле да траже да се Србија одрекне своје покрајине да би ушло у Унију. Можда је због тога шведски министар спољних послова Карл Билт после састанка с комесаром ЕУ за проширење Олијем Реном у четвртак изјавио да је „неприхватљиво да једна чланица ЕУ буде подељена”. Мислио је на Кипар и заложио се за брзо решење проблема на том медитеранском острву. Ако би тај вишедеценијски сукоб био решен, званична Никозија могла би да призна Косово - али решења нема ни на помолу.

Лавров: Мисија ЕУ само уз пристанак Србије

Москва - Мисија Европске уније могла би да замени мисију Уједињених нација на Косову, али су за то потребни одговарајућа одлука у Савету безбедности и пристанак Београда, оценио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у интервјуу за ТВ програм „Вести”. „Уколико ЕУ намерава да замени УН, то није немогућа варијанта. У том случају два услова морају бити узета у обзир: посебна одлука мора бити донета у Савету безбедности УН, без икаквог мењања Резолуције 1244 и потребан је пристанак Београда, што је обавезни део сваке мировне операције”, рекао је Лавров.

Лавров је подсетио да унутар ЕУ не постоји чврста решеност да се крши међународно право. „Чак и оне државе које сматрају да је независност Косова решење које нема алтернативу схватају штетност таквог потеза”, указао је шеф руске дипломатије.

Према његовим речима, зато оне покушавају да „на сваки начин” добију реакцију Савета безбедности „и у погледу одлуке да пошаљу полицијску и цивилну мисију ЕУ на Косово”.

Рајс: Одлучити о статусу кроз неколико недеља

Важно је да се одлука о статусу Косова донесе у наредних неколико недеља - изјавила је данас шефица америчке дипломатије Кондолиза Рајс. Изостанак такве одлуке би, по њој, дестабилизовао а не стабилизовао Балкан.

Поновила је при том тезу да „Косово и Србија више никада неће бити део исте државе”. То је, по њој, логично „иако је Резолуција 1244 о специјалном статусу Косова резултат рата”.

Кондолиза Рајс је, додуше, поменула да је посредничка тројка (ЕУ, САД и Русија) „постигла више него што се могло помишљати” али да су напори тог терцета „дошли до краја”, чиме је потврдила америчко и виђење групе европских земаља да „више нема смисла преговарати”. Она је, на другој страни, рекла и да се Вашингтон противи најављеном референдуму о чланству Тајвана у УН, објаснивши да се САД придржавају става о „једној Кини”.