Пароле у служби глупости и штете

Лелек Сребреничана и даље се чује по цијелом свијету, док лелек околних србских села, Скелана и Братунца, нико неће да чује и прихвати. Остаје попут мука, негдје дубоко у нама.

Наука и историјска дистанца, овом трагичном догађају даће свој суд кад се охладе националне тензије на Балкану и зацијеле ране међусобних мржњи и обрачуна.

Ових дана, уочи 11.07. поново сам се срео са најружнијим и најглупљим графитом који је, по мом личном увјерењу, нама Србима, посебно у Републици Србској, подметнут попут кукавичијег јајета. Ради се о тој грозној пароли: „Нож, жица, Сребреница“, на коју су глупо и неопрезно насјеле навијачке групе, понеки кафански пијани србски патриоти и нешто утученог чемера и јада, отупјелог тешким животом у сијенци полусвијета и примитиваца, а притиснутог преживјелим личним патњама и ратним страдањем, или чак бијесом због непроцесуирања злочина почињених над србским народом.

Зато имам потребу да се јавно дистанцирам од тог, најгорег од најгорих слогана - „Нож, жица, Сребреница“ - и на то позовем сваког Србина на планети Земљи. Одбацимо то и прозримо намјеру да нас преко таквих глупости сликају као примитивне и неотесане Балканце, оптерећене мржњом и нетрпељивошћу. Можда и због тога многи неће да виде размјере наших жртава нити схвате да не може народ, који је доживио стотину пута веће страдање, бити окарактерисан као геноцидан због сребреничке трагедије. Уосталом, требало би свима објаснити колико стотина Сребреница може да стане у један Јасеновац.

Због тога ми је мука од кретенских парола које служе само томе да нас наставе сатанизовати и оптуживати.

Ако већ има потребе за ножем или жицом, помињањем или употребом, користимо их само као кулинарска помагала у спремању хране. На примјер, након припреме за славе и наведеног кулинарског кориштења ножа, жицом се повежу шпињетак и ногице на традиционалном ''клемпи'' (прасићу) и ето новог и бољег слогана „НОЖ, ЖИЦА, ПЕЧЕНИЦА“, који осликава весеље, слави традицију и не изазива мржњу и екстремне одговоре другог народа..

Сребреницу оставимо историчарима, научницима и суду времена, који једини има шансе да парира пресуди за геноцид међународног суда. Покажимо пијетет и поштовање према туђим жртвама, а појачајмо активности у проналажењу и процесуирању злочинаца који су починили неспорна звјерства над србским народом. Насједањем на глупе и шовинистичке пароле само пружамо алиби федералној србофобији и отежавамо посао у процесуирању злочина почињених над нашим народом.

Дакле, упамет се Срби и једино ''нож, жица, печеница'' могу да буду заједно у претпостављеном слогану.

Размислите о томе.