Авганистан као параван?

Лист Washington Times прогнозира геополитички дуел између Вашингтона и Москве за Таџикистан. Данас је ова земља, која се граничи с Авганистаном, од изузетног значаја за САД. Контингент Међународних снага за помоћ безбедности у Авганистан стиже такозваним Северним путем – преко Узбекистана, Киргистана, Таџикистана и Турменистана. Амерички члан конгреса Ден Бертон је недавно истакао да САД могу да лоцирају у Таџикистану своју базу уместо постојеће базе у Киргистану. Сад САД имају могућност да се „сакрију“ иза Авганистана и потребе за извођењем војске, рекао је у програму „Гласа Русије“ генерални директор Центра за политичко информисање Алексеј Мухин:

- Овај интерес ће бити остварен на следећи начин. Постојање војне базе пружиће САД јединствену могућност да стално има болну тачку у овом региону. Ово је пре свега усмерено против Русије и Кине, чија је позиција, на пример, у вези са сиријским питањем, изазвала оштро незадовољство у Вашингтону.

На постсовјетским просторима САД виде полигон за политичке маневре. Уосталом, такву могућност им пружају саме републике Централне Азије. Интереси САД се овде сукобљавају с позицијом Русије која је увек заузимала посебно место у региону, сматрајући га пољем свог утицаја. И неке земље рачунају на то да ће извући корист изоваквог супарништва, каже Алексеј Мухин:

- Таџикистан је регион који зависи од спољашњег утицаја и економски је крајње завистан од земаља из свог окружења, укључујући и Русију. То је последица историјског тока догађаја. У размену за суверенитет, за лоцирање војних база он ће тражити одређене олакшице. Ономе ко их буде дао више, ко више обећа – Таџикистан ће посветити више пажње на својој територији.

Прошле године су Таџикистан, Узбекистан и Пакистан направили програм за гостовање државног секретара САД Хилари Клинтон у Централној Азији. Њеној посети овим земљама претходила су путовања високих америчких дипломата у ове земље. Треба подсетити да с Узбекистаном у последње време САД воде посебно интензиван дијалог. Ташкент је чак обуставио своје учешће у ОДКБ.

Руски медији пишу о преговорима Ташкента и Вашингтона, о оснивању Центра за оперативно реаговање у републици који ће се после 2014. године претворити у војну базу САД. А и већина војне технике НАТО после извођења војске из Авганистане ће остати управо у Узбекистану.

Очигледно је да се процеси савремених евроазијских интеграција не уклапају у планове САД. Вашингтон има свој велики геополитички пројекат, каже директор Центра за геополитичке експертизе Валерије Коровин:

- Ово се дешава у оквиру реализације геополитичке стратегије „Анаконда“, коју су Американци усвојили пре неколико деценија. Она се састоји у томе да се Евроазија окружи америчким војним базама ради економског и стратешког гушења великог простора у чијем центру се налази Русија. То је једна од фаза реализације пројекта, према чијем завршетку се САД крећу више деценија.

Руско војно присуство у региону је представљено базама „Кант“ у Киргистану и 201. базом у Таџикистану. И планови САД да потисне Русију у овом региону очигледно не одговарају Москви.

Олга Денисова,